Čuvar uspomene na slavne junake vojvode Sinđelića

NAŠA Srbija je puna spomenika, gde su herojstvo i tragedija isprepleteni, ali amanet koji je Srbima ostavio vojvoda Stevan Sinđelić izaziva divljenje i ponos. Baš tako se oseća i Selomir Marković (74), koji više od tri decenije brine o uspomeni i senima srpskog junaka i njegovih vojnika koji se nisu živi predali neprijatelju, naprotiv, odveli su sa sobom u smrt tri puta više Turaka. Teško da će Nišlije pronaći način da se oduže Selomiru koji bez ikakve nadoknade obavlja posao nezvaničnog vodiča i čuvara spomenika. Međutim, delimično su se iskupili dodelivši mu najveće gradsko priznanje - "11. januar".

Pročitajte još: Večna slava Sinđelića i Resavaca

- Dok sam živ, pronosiću slavu ovih junaka, i ništa mi neće biti teško. Bez obzira na to da li je zima ili leto, uvek sam na raspolaganju svima koji žele da čuju priču o herojstvu, patriotizmu i, pre svega, želji za slobodom - govori nam Selomir, koji je 1980. godine, od tadašnjeg direktora Narodnog muzeja Bogomira Stankovića, dobio ključeve spomenika na Čegru.

Ali on nije hteo da bude samo neko ko će da se, kako kaže, reda radi stara o ovoj svetinji. Sudbina heroja, na čelu sa Sinđelićem, duboko ga je ganula, i zato je počeo da istražuje sve što ima veze sa ovom bitkom.

- Na ovom mestu je u jednom danu poginulo 4.000 Srba... Vojvoda Stevan Sinđelić pokazao je do tada nešto neviđeno u istoriji vojevanja. Kada je video da je turska vojska nadmoćnija i da se ne može savladati, sačekao je da se neprijatelj približi, pa je pripucao u lojanice koje su aktivirale barut. Od tih 4.000 Srba, kosti gotovo njih 2.000 ostale su baš na Čegru. Ispod ovog spomenika na dubini od četiri metra nalazi se jedna od najuređenijih kosturnica i najveća na Balkanu. Patološki je obrađena i zaštićena, ali nije otvorena za posetioce, da bi seni ovih junaka počivale u miru. To je najmanje što im dugujemo - besedi Selomir, koji je svoja istraživanja pretočio u knjigu "Od topa do topa".

Pročitajte još: "Boj na Čegru" zadivljuje lepotom i veličinom

Usledila je, svedoči naš sagovornik, nezapamćena osveta - glave Sinđelića i njegovih junaka uzidane su u Ćele-kulu u Nišu, kao stravična opomena Srbima da im nikada više ne padne na pamet da podižu ustanke. Junacima se, 4. jula 1878. godine, odužio knez Milan Obrenović, oslobodilac Niša od Turaka, koji je na Čegru podigao spomenik, koji je 50 godina kasnije nadogradio Aleksandar Karađorđević, podigavši kulu po kojoj je ovaj kompleks postao karakterističan.

Na ovom mestu u jednom danu poginulo gotovo 4.000 Srba

- Ovo je prvi spomenik podignut posle oslobođenja od Turaka, a "čuvaju" ga dva topa iz pobedničke Cerske bitke. Mnogo lekcija se može naučiti na ovom malom prostoru, i zato nikada nisam hteo da odustanem od njega. Nagrada "11. januar" sadrži i novčani deo, tako da sam prvi put od države dobio satisfakciju u vidu novca. Kupio sam sebi nove cipele, nešto dao unučićima i častio suprugu banjom - zaključuje Marković, koji je invalidsku penziju stekao radeći u "Elektronskoj industriji".

POTOMCI

SELOMIR kaže da su mu potomci vojvode Sinđelića velika podrška.

- Cene moj trud i zaista sam im zahvalan na svemu - kaže Selomir.

REKONSTRUKCIJA

DAVNE 1927. godine, osvećenju kule prisustvovao je kralj Aleksandar Karađorđević, koji je tada ovde zasadio dve lipe. Jedna je još uvek u životu, pa je omiljeno mesto turista kad žele da "uhvate hlad".

STOPALO

ČEGAR na turskom znači stopalo. I zaista, ovo brdo pogledom iz vazduha podseća baš na ljudsko stopalo.