Čist vazduh uz 200 fabrika u gradu na Rajni

ŠTA je starije, kokoška ili jaje? U Ludvigshafenu postoji samo jedan odgovor, a to je, nesumnjivo - BASF. Ova lokalna šala precizno oslikava šta za ovaj grad na Rajni znači ime kompanije uz koju je rastao i uz koju sada intenzivno živi. Tačno prekoputa svog "brata blizanca", nešto poznatijeg Manhajma, Ludvigshafen se ušuškao kao prestonica svetske hemijske industrije, gde nastaje osnova za - sve što čoveka okružuje, a sam je stvorio.

Na četrdesetak minuta od frankfurtskog aerodroma, probijaju se svetla. Tipske zgrade, slične porodične kuće, braon ciglice, sa zelenim ogradama, odaju utisak radničkih predgrađa. Pomešani su s modernim staklenim zdanjima u kojima BASF stvara hemiju, kako im i sam slogan kaže. Od Frankfurta do Ludvigshafena nije teško stići železnicom ili autobusom, sve je uigrano i dobro organizovano.

RODNO mesto Helmuta Kola, nekadašnjeg nemačkog kancelara, kao i filozofa Ernsta Bloha, razvilo je kulturnu scenu, uz muzeje, restorane i izložbene prostore. Međutim, dominantna etiketa Ludvigshafena ipak je kolevka i sedište BASF.

- Širom sveta zapošljavaju više 115.000 ljudi, a trećina od tog broja radi upravo ovde. U Ludvigshafenu je i nastao sistem Verbund, koji je prenet na još pet centara u Aziji, Americi i Evropi - pričaju vodiči dobro upoznati sa svakim detaljem o gigantu koji je svoje prve korake napravio sredinom 19. veka.

Prihod im se meri u desetinama milijardi evra, sarađuju sa više od dvesta zemalja, a poslednjih godina pokreću i sve zahtevnije projekte, sa ekološki održivim rešenjima kao centralnim temama.

Pročitajte još - Raketa od plastične flaše (FOTO)

- Proizvodni pogoni su integrisani, potpuno su osmišljeni logistika, infrastruktura, utrošak energije i sirovina. Sve je jedan dobro upakovan lanac, isplativ i najpraktičniji moguć - stanovnici Ludvigshafena pričaju o BASF kao o važnom članu porodice. - U poslednjih 30 godina smanjili su emisiju štetnih gasova za 50 odsto, a duplo više proizvode. Na hiljade istraživačkih projekata je u toku. Ako neko može da napravi revoluciju u ekologiji i hemiji, to su oni.

Dr Martin Brudermiler govori na konferenciji

CEO kompleks je neverovatan. Slikanje unutar njega nije dozvoljeno - ali podseća na masovnu košnicu pod pravim uglovima. Na obali Rajne, na desetak kvadratnih kilometara, pod konac je izgrađeno dve hiljade zgrada, 200 fabrika, više od sto kilometara ulica, gotovo tri hiljade cevi i 230 kilometara koloseka.

Ludvigshafen na dlanu

Sam prolaznik okružen ovom slikom - manji je od šrafa. Za obilazak je potrebno oko tri sata. Pritom se gost mimoilazi s rekom radnika, kojima su u ovom sistemu obezbeđeni i centar za obuku, bolnice, pravne službe... Organizovan im je i prevoz, ali mnogi umesto autobusa biraju - bicikl. Tako da su, među blokovima zgrada, pre skretanja u mašineriju gde nastaju hemikalije, parkirani redovi i redovi laganih dvotočkaša.

Naš reporter u izložbenom prostoru BASF

Odatle idu ka svojim radnim mestima, na primer Ulicom metana. Usput su cisterne kojima nije potreban vozač, a nekim od trideset i nešto hiljada zaposlenih je radno mesto i tik uz reku, u kojoj postoji "zavesa" - bezbednosna prepreka ispod površine reke koja stražari i sprečava propuste.

Nafta, gas, hemikalije, plastika, deo su palete koja "izvire" iz ovog dela Nemačke. Zašto kažu da je BASF stariji i od kokoške i od jajeta, najbolje se vidi u njihovom izložbenom delu, na rubu kompleksa. Tu su poslagani proizvodi koji dolaze iz njihovih ruku - od mirisa limuna i nane, preko šminke, delova za automobile, do omota za tablete.

3D štampač / Uzorci nafte

NOVA TEHNOLOGIJA

SREDINOM januara U Ludvigshafenu su se okupili vodeći ljudi BASF i njihovi istraživači. Predstavili su četiri inovativna programa o novim tehnologijama, čistom hidrogenu, novim katalizatorima i drugačijoj upotrebi ugljen-dioksida.

- Mi imamo holistički pristup, pioniri smo u održivosti, imamo nov pristup i transparentni smo u tome - rekao je dr Martin Brudermiler, čelnik Odbora izvršnih direktora BASF. - Hemijska industrija bez ugljenika nije moguća. Da bismo značajno smanjili emisiju ugljen-dioksida potrebne su nove tehnologije. Od ideje do realizacije kada je reč o "menadžmentu ugljenika" potrebno je deset godina.