Kad je Zrenjanin bio Barselona

DANAŠNjI katalonski separatisti obeležavaju 11. septembar 1714. kao dan u kome je Katalonija izgubila samostalnost i "pala u ropstvo Kastilje". Tog dana trupe španskog kralja Filipa Petog Smeonog slomile su otpor snaga koje su tokom 12 meseci branile Barselonu.

Kao i svaki rat, i ovaj je izazvao talas izbeglica. Deo tih stradalnika stigao je čak do Bečkereka, današnjeg Zrenjanina, nazvavši ga - Nova Barselona!

Filip Krčmar, doktor istorije iz zrenjaninskog Arhiva, objavio je nekoliko naučnih radova na ovu temu.

- Nepunih 200 godina (1516-1714) dinastija Habzburg vladala je Španijom i bila podeljena na dve grane - špansku i austrijsku. Kada je španska loza porodice početkom 18. veka izumrla po muškoj liniji, izbio je takozvani rat za špansko nasleđe, nakon kojeg su Habzburzi izgubili vlast u ovoj pirinejskoj zemlji. Jedan deo njihovih pristalica preselio se posle toga na istok, u delove Evrope koji su pripadali austrijskoj grani. Jedna od takvih oblasti u koje su se Španci doselili bila je Sicilija i Napulj. Međutim, oni nisu mogli ni tu da ostanu, jer su u novom ratu (1733-1735) Habzburzi izgubili ove oblasti. Španci su se odatle u manjim grupama preselili u Beč i Peštu. Tamošnje vlasti im se nisu preterano obradovale, jer se ubrzo ispostavilo da su pridošlice bile tvrdoglave, nedisciplinovane i nevične radu. Stoga je bečki dvor krajem 1735. odlučio da ih preseli u Banat, koji je nepune dve decenije pre toga bio osvojen od Turaka - objašnjava Krčmar.

BILI su to obični ljudi, spremni na bilo kakav posao da bi preživeli, ali mnogi su završili na ulici kao prosjaci. Bečkerek je bio pod turskom vlašću. Između 1735. i 1737. oko 1.000 Katalonaca, ukupno 122 familije, stiglo je Dunavom u naselje na Begeju koje su nazvali - Nova Barselona!

PROČITAJTE I:POSLE 14 GODINA: Zrenjanin na korak od proglašenja zdrave pijaće vode

Vođa puta bio im je carski komesar Jozef Huber, koji je vodio dnevnik o ovim neobičnim kolonistima. Zabeležio je njihova imena i mesta odakle su poreklom: Hoze Munjoz iz Madrida, Pedro Oliva iz Barselone, Antonio Estri iz Valensije, Hijeron Formosa iz Katalonije, Rosa Salazar iz Aragona...

Karta iz 1740. sa ubeleženom Novom Barselonom (Bečkeros)

Zabeležio je i njihove lične karakteristike: da nemaju nikakvo zanimanje, da ne razumeju ništa što im se kaže, da se radi o lutajućem narodu koji je u Beču živeo od prosjačenja... Takođe je zabeležio da rado posežu za flašom. O Pedru Olivi i njegovoj ženi primetio je da piju od jutra do mraka, a da žena čak pije više od muža. O drugoj ženi sa petoro dece, Katarini Ekver, Huber je zabeležio da je već propila sledovanje koje je dobila za put.

Plan - Bečkerečka tvrđava 1697-1698.

PRVI pomen Španaca u Banatu nalazi se u delu italijanskog kartografa Frančeska Griselinija, "oca banatske istoriografije". Ali mnogo više podataka o njima, koristeći mađarske naučne izvore, ostavio je istoričar i dugogodišnji kustos vršačkog muzeja Feliks Mileker (1858-1942). Njegov rad "Jedan pokušaj doseljavanja Španaca u Banat" iz 1937. sa nemačkog je preveo Krčmar i objavio ga u Zborniku Matice srpske za istoriju. Mileker je utvrdio da je prva grupa Španaca, u kojoj su se nalazile 74 porodice, stigla Dunavom u Pančevo decembra 1735. Početkom naredne godine, druga grupa Španaca naselila je Vršac i Temišvar.

- Sredinom 1736. pojavila se treća, poslednja grupa Španaca u Banatu. Tada je već odlučeno da se svi nasele na jednom mestu, bez "raštrkavanja", a za to je bio odabran Bečkerek. Napravljen je plan da se tu podigne Nova Barselona. U februaru 1737. Beč je taj plan odobrio i počelo se sa izgradnjom naselja - kazuje Krčmar, ali Nova Barselona za doseljenike je ostala samo san.

Gradili su svoje kuće, proizvodili svilu, razvijali trgovinu... Činilo se da su se snašli, ali stalni sukobi između Austrijanaca i Turaka nisu im davali mir. Katalonci su bili neka vrsta tampon-zone na granici dva tada moćna carstva. Imali su neku vrstu lokalne samouprave, sa gradskim savetom i dva senatora na čelu. Imali su i sopstveni novac, zvao se barselonski florin. Nastava u školi bila je na katalonskom, učio se nemački i latinski.

POČETAK je obećavao, ali planovi se nisu ostvarili iz više razloga. Većina muškaraca bila je u dobu preko 50 godina, sa umanjenom radnom sposobnošću, mnoge žene su bile udovice, sa malom decom, nesposobnom za rad u polju. Klima je bila oštra, nepogodna za kulture koje su uspevale pod blagom mediteranskom klimom. Disproporcija nataliteta i mortaliteta bila je ogromna, za godinu dana rođene su dve bebe, a umrlo je 65 kolonista.

Sve je poprimilo razmere katastrofe kada je izbila epidemija kuge. Oni koji su preživeli ili izbegli bolest, a po nekim dokumentima bilo ih je samo 347, ubrzo su se odselili, a veliki požar 1808. izbrisao je mnoge tragove koje su Katalonci ostavili u Banatu.

Grof Klaudijus Florimund Mersi / Đovani Batista Kastalada

Ostalo je dudovo drveće koje su posadili jer su se njegovim lišćem hranile svilene bube. Još 1737. izgrađena je fabrika svile, što se smatra prvim industrijskim pogonom u oblasti.

VEĆINA Španaca se u jesen 1737. preselila u Budim ili druge, zdravije sredine. Močvarni Banat, kojim je harala groznica, nije bio sredina na koji su oni, naviknuti na mediteransku klimu, mogli da se adaptiraju. Uz to, otprilike u isto vreme, izbila je epidemija kuge, kao i novi rat sa Turcima (1737-1739).

U nesuđene španske domove u Novoj Barseloni uselili su se Nemci koji su 1737. tu došli iz Beograda, sklanjajući se pred turskom opasnošću. Mali broj Španaca koji je ostao u Banatu s vremenom se utopio u Nemce ili Mađare. Njihovi tragovi na ovom prostoru mogu se pratiti do duboko u 19. vek.