ONOM koji je vezan za zemaljska i prolazna dobra teško je ući u carstvo nebesko. Tako to biva do naših vremena. Oni koji se vezuju za prolazna bogatstva, slavu i čast, koji se vezuju za novac, za zlato, za vlastoljublje, za svoje neko znanje, oni teško mogu da se žrtvuju za ono što je večno i što je neprolazno. Međutim, uvek je bilo ljudi, naročito u mladim godinama, koji su sve žrtvovali samo da bi zadobili večno i neprolazno dostojanstvo.

Pročitajte još:JADRANI POŠTUJU VELIKANA: Pomen Jovanu Cvijiću u rodnoj Loznici

Ovako je, u Barama Radovića u Donjoj Morači, u Crkvi svetih Pantelejmona i Klimenta Ohridskog, besedio arhiepiskop cetinjski povodom 100 godina od upokojenja svog pretka, pirotskog vojvode Jovana Radovića, koji se sve češće pominje u Crnoj Gori, gde je njegovo delo oživelo otkrivanjem spomenika komitama u Nikšiću, koji je, doduše, više posvećen zelenim komitama.

- Jovan je sa saborcima, protiveći se nasilju Austrougarske, ali i onom što je uradio veliki kralj Nikola, upravo vezan za vlastoljublje, napustio Crnu Goru i pobegao iz nje. On, koji je bio car junaka, pobegao je sa blagom iz nje. Jedan veliki deo ljudi, omladine, suprotstavio se kapitulaciji. Ustali su protiv austrougarske okupacije. Odavde su Milinkovići, Radovići, Drljevići, Lakićevići, koji su otišli u istočnu Srbiju i podigli čuveni Toplički ustanak, da bi se vratili i preko Peći stigli kao komite da oslobode Andrijevicu, doprineli oslobođenju Kolašina, Podgorice - besedio je mitropolit na grobu vojvode Jovana.

- Profesor srpskog jezika Jovan, kasnije veliki vojvoda, i stari morački komiti nisu priznavali okupatorsku vlast, baš kao što ni vojvode iz Morače i mnoge vojvode u Crnoj Gori nisu priznale sramnu kapitulaciju. Naši komiti - Drljevići, Vlahovići, Lakićevići, Radovići, Vojvodići, došli su 1916. kroz sve muke do Toplice, gde su podigli čuveni ustanak, koji nazivaju i trećim srpskim ustankom. Trebalo je osloboditi Pirot i istočnu Srbiju. Naš vojvoda sa srpskom vojskom, kada je probijen Solunski front, krenuo je u oslobađanje Srbije i naših krajeva. Došle su komite i oslobodile Andirijevicu, Nikšić, čak i Podgoricu - priča o svom pretku Radovan Radović, koji je učestvovao na naučnom skupu o delu vojvode Jovana Radovića u Donjoj Morači, o čijem se podvigu i delima još uvek priča, ali i piše u knjigama istorije koje neki jednostavno ne žele da vide.

Pročitajte još: SPOMENIK LEGENDARNOM "SVETSKOM PUTNIKU": Robot Radiša isklesao Jovanču

- Jovan je sa svojim komitama i ustanicima oslobodio Nikšić. Predalo se našem vojvodi 3.600 vojnika sa naoružanjeem i opremom. Oružje je položilo i 86 oficira i kadeta, kao i jedan pukovnik - nabrajaju Radovan i istorija, koja pamti pobednički put vojvode Jovana i oslobođenje od Austrijanaca Foče, Goražda, Trnova, pa sve do Sarajeva, gde je mučenički ratnik i stradao. Profesor je vaspitavao generacije, i čak celu zimu 1917. u zemunici u Toplici svoje komite školovao.

- Nije dočekao ujedinjenje Crne Gore i Srbije. Jednom je kazao: "Kada se ovo jednom završi, moramo gledati gde je ko bio." Možda ga je to i povelo u smrt, jer je bilo dosta pristalica onih koji su bili protiv ujedinjenja - kaže Radovan, govoreći o slavnom vojvodi, ali i još jednom usudu crnogorskom - izdaji i bratoubistvu.

SMRT U SARAJEVU

Kako je zapisano u knjigama, Jovan se posle kapitulaciji Crne Gore odmetnuo zajedno sa bratom Savom u planine. Jedna je od najznamenitijih ličnosti Jablaničko-topličkog ustanka, gde je bio komandant Pirotskog komitskog odreda, prijatelj i saborac komitskog vojvode Koste Vojinovića, glavni organizator narodnog ustanka, Topličkog, na desnoj obali Morave. Posle dolaska u Sarajevo umire iste noći posle iznenadnih višesatnih bolova u stomaku. Njegovi Radovići su za smrt vojvode osumnjičili Crnogorca Sava Medenicu Dožića. Smatrali su da je to trovanje i delo pristalica kralja Nikole.

Aleksandar I Karađorđević postuhmno je vojvodu Jovana Radovića 11. aprila 1920. godine odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost.