SPOMENIK LEGENDARNOM SVETSKOM PUTNIKU: Robot Radiša isklesao Jovanču

SPOMENIK legendarnom "svetskom putniku" Jovanči Miciću, koji od pre nekoliko dana stoji na ulazu u Jagodinu, napravio je robot! Glavnog junaka Nušićevog "Puta oko sveta" osmislio je umetnik Nebojša Cvetanović, a vajarski posao odradila je pametna mašina. Njome je upravljao mladi industrijski dizajner Luka Hadžić.

- Ideja za nabavku robota proistekla je iz potrebe da se naša radionica učini savremenijom, da se unapredi, tako da ubrza proces izrade modela - priča nam Luka Hadžić, koji je za svoje prethodne radove dobio Oktobarsku nagradu Beograda za mlade, kao i nagradu Saveza pronalazača i autora tehničkih unapređenja glavnog grada. - Želeli smo da uđemo sa nečim novim i originalnim na naše tržište. Bila je to više nego primamljiva poslovna prilika koju nismo propustili.

Duže od godinu dana, robot je deo modelarsko-umetničke radionice u beogradskom naselju Altina. Za kratko vreme postao je "ravnopravni član" ekipe u kojoj su i Lukin otac Nikola i njegovi drugari Vlada, Boris, Doka i Bogdan.

- Dali smo mu ime, kako drugačije nego Radiša - kaže Hadžić. - Zahvaljujući Radiši, mnogo umetničkih vizija, reklama, modela i proizvoda pretvorili smo u stvarnost.

Najveći, a i najzanimljiviji projekat, jeste model Jovanče Micića.

- Završili smo ga krajem prošle godine, i sada predstavlja glavnu atrakciju na ulasku u Jagodinu - objašnjava Hadžić. - Kada bi ustao, pošto sedi na globusu, Jovanča bi bio visok 4,2 metra, dva i po puta veći od prosečnog čoveka.

PROČITAJTE JOŠ - Sećanje na Nušića: Večni humor „raspikuće duha”

Rad je započeo izradom digitalnog modela na računaru. Umetnik Nebojša Cvetanović je svoju viziju pretvorio u trodimenzionalnu formu, a robot je kasnije programiran prema tom 3D modelu. Rok za izradu spomenika bio je kratak, a prema rečima Hadžića, da se radilo klasičnom metodom ne bi stigli da ga završe na vreme.

- Ali uz pomoć nove mašine uspeli smo da proces uspešno privedemo kraju i da na vreme isporučimo statuu - kaže Hadžić. - Izrada je trajala devet dana, a Radiša je svoj posao obavio za trideset sati. Kao primer superiornosti robota, pored raznih mogućnosti obrade navodi se i preciznost, koja iznosi neverovatnih 0,2 milimetra.

Do odluke o nabavci robota, u radionici porodice Hadžić modele su izrađivali uz pomoć konvencionalnih CNC mašina.

- Te mašine nisu u potpunosti prilagođene izradi modela velikih dimenzija, već su više namenjene izradi dvodimenzionalnih šablona - objašnjava Hadžić. - Ti šabloni u značajnoj meri olakšavaju izradu modela, ali podrazumevaju i dosta ograničenja, kao i dug proces rada. Brzi napredak tehnologije doveo je do toga da se na tržištu pojavi značajan broj mašina, u ovom slučaju robota, koje imaju mogućnosti da umetničke vizije pretvore u realnost sa brzinom i preciznošću koje do danas nisu bile moguće.

Ali sa ubrzanim tehnološkim napretkom i pojavom novih mogućnosti izrade modela, postavlja se pitanje uloge umetnika.

- To samo na prvi pogled može da izgleda kao potencijalni problem i ozbiljna tema - smatra Hadžić. - Razvoj tehnologije ni na koji način ne obesmišljava rad umetnika, već pruža nove mogućnosti u smislu brzine i kapaciteta rada. Umetnik i dalje ostaje glavni kreator, onaj koji odlučuje. Njegova vizija i stil, kao i ranije, ostaju prepoznatljiva karakteristika. Promenjen je samo način izražavanja. Umesto olovke i makete, umetnik se izražava kroz kompjuterski 3D crtež. Najveći doprinos tehnologije u umetnosti su novi alati - brži, precizniji i bolji. U konkretnom slučaju, dleto i brusilicu zamenili su kompjuter i robot.

Spomenik svetskom putniku na ulasku u Jagodinu, Foto Tanjug

PODSEĆA NA JAGODINSKOG PIVOPIJU

SPOMENIK izmišljenom putniku neodoljivo podseća na stvarnog i jednako slavnog Jagodinca. Na čiču Milosava Mitrovića (1892-1961), koji je nekada živeo u ovom gradu, a godinama se osmehivao sa etikete jagodinskog piva. Na njoj se obreo kao najveći pivopija koji je ikada živeo u okolini tog grada. Hroničari tvrde da je imao čezu i konje i vozio se kako bi popio pivo u čuvenoj "Šarenoj kafani". Jovančina ispružena ruka, uperena ka gradu na reci Belici, kao da svedoči o njegovoj čuvenoj rečenici: "Ceo svet obiđoh, kao Jagodinu nigde ne nađoh".