NAKON što je u 33. godini, zbog saobraćajne nesreće, ostao prikovan za invalidska kolica, Milutin Perić je smisao novog života pronašao u izradi minijatura od šibica. Kvadriplegičar je i koristi samo mali i domali prst desne šake, ali uspeo je da za tri decenije napravi nekoliko stotina maketa i minijatura.

- Pitam lekare zašto ne osećam ruke i noge, a oni ćute i gledaju u pod - seća se ovaj hrabri Šapčanin dana kada se probudio iz trodnevne kome. - Nisu ni morali ništa da mi kažu. Neprijatnu tišinu prekinuo sam šalom na svoj račun: da mislim da je pravi trenutak da počnem da pravim tapiserije.

Pročitajte još: Imaju hendikep i volju da rone!

SHVATIO je da je dotadašnji život prošlost, a da je bilo jednostavno - nije. Nesreća je promenila život ne samo Milutinu, već i njegovoj supruzi Rosi, i ćerkama Gordani, Slađani, Dragani i Stani. Posle dugotrajne rehabilitacije koja mu je pomogla da podiže ruke i koristi dva prsta desne šake, počeo je da istražuje granice svoje kreativnosti.

- Nisam naučio da pravim tapiserije, ali su me zato okupirale šibice. Drvce nabodem na nožić za drvorez pa ga lepim na podlogu pripremljenu od kartona. Trenutno radim maketu crkve u Majuru, do sada sam potrošio 5.000 drvaca. A pre nekoliko godina uradio sam veću, takođe majursku crkvu, i za nju potrošio 13.500 drvaca - priča Milutin.

Tabakere, minijaturne vodenice, topovi, makete kazana za rakiju, dekorativne flaše, samo su deo onoga što je Perić do sada uradio. Većinu rukotvorina poklonio je prijateljima i rodbini, a mnogi predmeti završili su u inostranstvu.


MILUTINA Perića invalidska kolica ne sprečavaju da ide na slavlja ili da svrati do kafane da se vidi sa prijateljima. Mnoge je nadahnuo svojom borbom i voljom za životom, a ovaj jednostavno optimističan čovek kaže da nikada nije dolazilo u obzir da ga porodica i prijatelji gledaju očajnog i bespomoćnog.

- Često sanjam kako sedim u kolicima i poželim da ustanem i protegnem noge. Krenem polako da mi ne kvrcne nešto kako ne bih izgubio i ova dva prsta. Koračam, a srce lupa od sreće, čini mi se hoće da iskoči. Jedino što može da me iznervira su ljudi koji jadikuju i misle da je njihova muka najveća, a neće da mrdnu da nešto promene - priča Milutin.


MEDALjE

AKTIVAN je Perić i u Udruženju strelaca sa invaliditetom, gde je predsednik i jedan od 15 članova. Za dve godine koliko ovo udruženje postoji, osvojilo je blizu 70 medalja.

- Problem je samo što nemamo gde da treniramo. Takmičenja širom Srbije i u regionu su nam i trening i nadmetanje za medalje. Uprkos tome, prezadovoljan sam uspehom - kaže Milutin.