SAVREMENI način života u gradskim sredinama jeste izmenio način obeležavanja najradosnijeg praznika, ali nije potpuno izbrisao stare narodne običaje u severnom i srednjem Banatu. Tamo još uvek deca na Badnje veče dolaze na vrata domaćina i pevajući im kratke, često vrlo šaljive pesme, nalik bećarcima, najavljuju sutrašnji Božić.

Ovaj ritualni obilazak najmlađih po komšiluku naziva se korinđanje. Za korinđanje su karakteristične dve stvari, pevanje i darivanje. Deci se daju voće, razni sitni slatkiši, bombone i čokoladice, a u novije vreme i sitan novac.

- Običaj je da deca na vrata domaćina uvek dolaze u grupama, obavezno pitaju da li je slobodno korinđati i tek kada dobiju potvrdan odgovor, počinju da pevaju, zajedno ili pojedinačno ili samo jedno od njih. Pevaju kratke, lako pamtljive i pevljive pesmice, a često i šaljive, nalik bećarcima. Domaćin ili domaćica se malo šale sa njima, a onda ih daruju. Obavezno se daruje svako dete, jer svako od njih ima svoju kesu ili torbicu za poklone. Nikog ne treba izostaviti. Svaki korinđaš iz grupe treba da dobije nešto, pa makar to bila jedna jabuka ili dve bombonice - objašnjava etnolog Slavica Gajić iz Narodnog muzeja Kikinda.


PROČITAJTE I:U slavu vitlejemske noći


Svaki dar ima posebnu simboliku, pa je jabuka simbol zdravlja, orah simboliše pretke, a slatkiš sladak i lep život. U korinđanje idu samo deca uzrasta od tri - četiri godine, pa do ranog puberteta.

Nekada je korinđanje bilo karakteristično samo za pravoslavce, ali su i mađarska deca išla s pravoslavnom da korinđaju, tako da u novije vreme mali korinđaši idu po komšiluku i pred katolički i pred pravoslavni Božić. Ukoliko korinđaši uoči katoličkog Božića, dakle 24. decembra, pokucaju ili pozvone na vrata domaćina koji Božić slavi 7. januara, on će ih ljubazno zamoliti da dođu u januaru. Deca se neće naljutiti ako ih neko vrati.

- Domaćini koji žele da prime korinđaše, a žive u kućama, na Badnje veče trebalo bi da otključaju kapije kako bi korinđaši mogli da dođu do vrata. Deca su se nekada davno maskirala i garavila lice, ali se odavno više ne maskiraju. Korinđanje se zadržalo još samo u severnom i srednjem Banatu - kaže etnolog Slavica Gajić.

Korinđaši u komšiluk odlaze sa prvim sumrakom, a kada odu grupe dece u kućama se služi večera, koja je na Badnje veče obavezno posna. Na stolu su tradicionalno pasulj na ulju, riba, "nasuvo s makom", odnosno rezanci s makom, orasi, suve šljive, smokve i drugo voće.

ČAVRLjANjE

Stari naziv korinđanje upotrebljava se u Banatu kada neko nešto ponavlja više puta, odnosno čavrlja. Najčešća korinđaška pesmica je: "Ja sam mali Iva, trčim preko njiva, njiva se zeleni, gazda se veseli, daj gazda oraha i rakije, evo Božić kod kapije". Nekada korinđaši samo kažu: "Ja sam mali korinđaš, daj mi gazda šta imaš".