NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE: Čuvari srpskih korena

NEDALEKO od Orahovca i Velike Hoče, nepoznati ktitor je za vreme Nemanjića podigao manastir u 14. veku, baš pokraj izvora koji leči oči. Zato ga je i nazvao Zočište. Zna narod da je manastirska crkva posvećena svetim besrebrenicima Kozmi i Damjanu, ali ime Zočište mu je nekako bliskije, upisano u korenu duše. Jer, tu u svetinji kraj lekovitog izvora, kao i nad moštima svetih besrebrenika, vekovima su bolesni nalazili lek i utehu.

Pročulo se brzo za lekovitu moć Zočišta, pa su ga tražeći spas i isceljenje, pohodili ljudi svih vera i nacija. Među njima i mnogo Albanaca. I dok su u manastir neki njihovi sunarodnici dolazili da se leče, drugi su ga napadali, skrnavili, rušili... Tako je bilo vekovima, tako je i danas. Poslednji put ovu svetinju Albanci su sravnili sa zemljom 1999. godine, kada je crkva minirana, a monaštvo proterano. Obnova traje od 2004, a uprkos životu u izolaciji i gotovo svakodevnim provokacijama komšija i neljudi, monasi predvođeni igumanom Stefanom manastir ponovo podižu. Čuvaju mošti svetitelja Kozme i Damjana, i primaju sve koji traže isceljenje.

- U svetinju često dolaze i Albanci i uglavnom dovode bolesnu decu jer je manastir poznat po isceliteljskim moćima - pričaju nam meštani iz okolne Velike Hoče i Orahovca. - I njima je poznato da su sveti Kozma i Damjan poznati kao vrači to jest lekari. A, priče i svedočenja o brojnim izlečenjima bolesne dece brzo se prenose.

Srbima iz Velike Hoče i Orahovca Zočište je duhovna oaza, često i utočište od svakodnevnih pretnji Albanaca. Njegovog igumana i monahe smatraju istinskim podvižnicima koji odolevaju svim teškim iskušenjima, a istovremeno su plemeniti i humani, spremni da pomognu svakom čoveku, bez obzira na veru i naciju.

PROČITAJTE I: “Najplemenitiji podvig godine”: Naklon herojima naših dana

- Dolazi nam mnogo naroda, a istina je i da nam osim Albanaca sa Kosmeta, u potrazi za izlečenjem dolaze i njihovi sunarodnici iz inostranstva - kaže iguman Stefan. - Najčešće dovode decu koja teško govore ili ne mogu pravilno da hodaju, ili imaju nekih psihičkih problema... Svi koji dođu u našu svetinju su dobrodošli. Dočekamo ih kako dolikuje, pomognemo im da se pomole na pravi način, a onima koji su došli zbog isceljenja očitamo molitve za zdravlje i pored moštiju svetitelja.

No, pričaju nam monasi i da njih i radnike dok obnavljaju svetinju, Albanci često kamenuju i provociraju. Stanu na obližnjem putu, pa kamenicama zasipaju manastir. Upravo zato nije nimalo lako doći do manastira smeštenog na brdu iznad istoimenog sela u kom žive isključivo Albanci. Nadomak Orahovca i Velike Hoče, u kojima opstaje manje od hiljadu Srba, do bogomolje nema organizovanog prevoza. Čak i do samog skretanja do puta koji vodi iz okolne Velike Hoče nema putokaza, što vernicima koji ne poznaju ovaj deo Kosmeta otežava dolazak.

- Oni koji iskreno i silno žele da dođu, ipak, pronađu put - kaže iguman Stefan. - A, nama nije teško, već sveta uzvišena dužnost da manastir čuvamo i obnovimo. Tokom 1999. godine Albanci su ga sravnili sa zemljom, a monahe proterali. Ali, slava Bogu, vratili smo se. Svetinju obnavljamo od 2004. godine. Tada se monaštvo vratilo, a sa njima i mošti svetitelja koje su bile sklonjene u manastir Sopoćani.

Obnova svetinje i dalje traje zahvaljujući pomoći Vlade Srbije, vernika i Srba iz obližnjih srpskih enklava. Obnovljen je deo konaka, zvonara, prodavnica sveća i suvenira. Predstoji još da se završi deo unutrašnjeg uređenja konaka za smeštaj gostiju.

Iguman Stefan / Foto D. Zečević

NEMA SRBA

DA nije igumana Stefana i dvojice monaha u manastiru Zočište, u istoimenom selu ne bi se čula srpska reč. Do juna 1999. godine, osim sedamdesetak albanskih porodica, u Zočištu je živelo i pedeset srpskih domaćinstava, sa oko 300 stanovnika. No, krajem 1998. albanski ekstremisti počeli su svakodnevno da ubijaju i kidnapuju Srbe. Sada Zočište naseljavaju isključivo Albanci.

KIDNAPOVANjE MONAHA

KAMENOVANjE, provokacije, psovke, grafiti “UČK” i “Ovo je Kosovo”, čak i zabrana da zvone crkvenim zvonima, samo je deo pritisaka na monaštvo Zočišta. U leto 1998. bili su i kidnapovani. Tada su albanski ekstremisti oteli sve monahe i desetinu meštana koji su u manastiru našli utočište od napada. Oslobođeni su tek posle intervencije OEBS i Međunarodnog crvenog krsta. Nažalost, novinarskoj ekipi Radio Prištine Đuri Slavuju i Ranku Pereniću, koji su tada krenuli ka manastiru Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha, gubi se svaki trag!