IZGLEDALO je tog julskog popodneva kao da se nebo otvorilo nad selom Lopatnicom kod Kraljeva. Bujice sa obližnjih brda nosile su sve pred sobom i za kratko vreme napunile korito rečice. Vodena stihija zapretila je da ugrozi i etno-kompleks u kojem se na odmoru kod majke i očuha Slavice i Gorana Vukićevića, koji su vlasnici ovog objekta, nalazila Milica Đekić, pripadnica Vojske Srbije, iz 27. mehanizovanog bataljona Druge brigade Kopnene vojske, stacioniranog u Jarčujku, na periferiji Kraljeva.

Istovremeno, u gostima kod Vukićevića bila je i prijateljica Slavica Milić, koja se tokom akcije čišćenja priobalja okliznula i pala u nabujalu reku. Na sreću tu se našla i pripadnica Vojske Srbije Milica Đekić,.

- Čula sam očuha Gorana kada je povikao: “Odnese Slavicu voda” - priseća se Milica. - Nas dvoje smo kao po komandi potrčali obalom, ne gledajući kuda gazimo. Dok sam trčala, samo sam mislila na Slavicu, i da moram da budem brža od bujice. Sekunde su bile kao večnost.

PROČITAJTE I: Život "potpisan" čoveštvom

Slavica je uspela da se par stotina metara od mesta gde je upala u bujicu uhvati za granje i zadrži glavu iznad vode. U trenutku kada je gubila snagu, pristigla joj je u pomoć Milica Đekić, uhvatila je čvrsto za ruke i izvukla na obalu. Srećom, bila je samo ugruvana i uplašena.

- Nisam ovo uradila da bi me neko hvalio - skromno kaže Milica. - Kao pripadnik Vojske Srbije, obučena sam za slične akcije. Ipak sam neizmerno srećna jer se na kraju sve dobro završilo.



NAGRADA

ZA iskazano požrtvovanje prilikom spasavanja Slavice Milić, Milicu Đekić su ministar Aleksandar Vulin i tadašnji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković nagradili sedmodnevnim boravkom na Tari sa porodicom, a biće predložena i za medalju Vojske Srbije.