TO što su sada sa svojim porodicama i što mogu da se raduju životu, Dejan Jerinkić i Goran Belančićiz Kikinde zahvalni su petorici plemenitih momaka iz Banata - Damiru Komleniću, Jovanu Mijatoviću, Savi Zoriću, Đorđu Čičuliću i Stojanu Miškoviću. Oni su bili dobrovoljni donatori kože za Dejana i Gorana, nakon što su 20. septembra teško povređeni u požaru na naftnoj bušotini “Bramalj 3” u Bradarcu kod Požarevca.

Sa povredama koje su im ugrožavale živote, povređeni Kikinđani su ubrzo posle nesreće hitno prebačeni u Beograd. Dejan sa opekotinama na 60 odsto tela, a Goran sa gotovo polovinom oštećene kože. Lekari su saopštili da povređeni mogu da prežive samo ako se pronađu odgovarajući donatori kože.

Ne čekavši ni časa, Damir Komlenić iz Kikinde je preko medija i društvenih mreža obavestio javnost o teškom stanju dvojice radnika NIS i pozvao humane ljude da im pomognu. Nije znao ni da li će se neko javiti, ni pod kojim uslovima. Srećom, pokazalo se da Srbiji humanih ljudi nikad ne nedostaje. Brzo se javilo 19 potencijalnih donora, a za transplantaciju su odabrana petorica: Jovan Mijatović iz Banatskog Despotovca i Sava Zorić, Đorđe Čičulić, Radovan Gavrančić i Stojan Mišković iz Kikinde, a naknadno i sam Komlenić. Od svih davalaca samo su Mijatović i Komlenić radnici NIS, mada Mijatović nije poznavao povređene i upoznao ih je tek na lečenju.

Vođeni jedino iskrenom željom da pomognu povređenima, postali su tihi heroji, koji spasavaju dva mlada života. Posle operacije, govorili su da se nisu dvoumili nijednog trenutka. Tako misle i danas, iako još vidaju rane od operacije.

PROČITAJTE I:“Najplemenitiji podvig godine”: Naklon herojima naših dana

- Opet bih, bez dvoumljenja, isto uradio - priča Komlenić. - Nikakav bol ne može da zameni zadovoljstvo zbog ovoga što sam uradio. Važno mi je bilo da pokušam da spasem život svog kuma Dejana i srećan sam što se on uspešno oporavlja. Poznajemo se pola života, mnogo toga smo zajedno prošli. U tim teškim trenucima želeo sam da mu pomognem kako znam i umem. Podršku sam dobio od supruge Aleksandre, koja jeste brinula kako će sve proći, ali me nijednog trena nije odvraćala od namere.

Pre Damira, kožu su donirali Jovan, Sava, Đorđe i Stojan. Svi vođeni isključivo plemenitošću i iskrenim čovekoljubljem.

- Da mogu da vratim vreme, isto bih i sada učinio - iskren je Jovan Mijatović, čiji se brat blizanac Predrag takođe prijavio za donora, ali koža davalaca u tom trenutku više nije bila potrebna. - Posle operacije jeste bilo malo teško, bolelo je, a noći su bile najteže. Ali uz pomoć osoblja na klinici i podršku porodice, sve se brzo zaboravi. Majka nije odmah poverovala da ću donirati kožu, sve dok nisam ostao u Beogradu, a onda je samo mnogo brinula.

Ova spontana akcija humanosti oduševila je celu Kikindu, a šestorica donora zaslužila su divljenje.

PROČITAJTE I: Život "potpisan" čoveštvom

Sada se i oni oporavljaju u svojim kućama. Nerado pričaju o svom poduhvatu. Đorđe Čičulić, apsolvent ekonomije, samo dodaje da su se i sami iznenadili koliko se ljudi prijavilo da pomogne povređenima.

Sve ove hrabre momke sada više zanimaju svakodnevne obaveze. Đorđe planira da uskoro diplomira, Sava je posvećen poslu u kladionici, Damir uživa odgajajući sina, a Jovan skromno poručuje da su svi oni srećni što su mogli na pomognu unesrećenima.