BADNJE VEČE U ZAGREBU: Ne bojte se Srbi da budete to što jeste

ZAGREB - OD STALNOG DOPISNIKA

KADA se na Badnje veče, u srcu Zagreba, na Cvetnom trgu, u veličanstvenom hramu Saborne crkve Preobraženja Gospodnjeg, katedrali Srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima, okupe vernici, uvek je to ne samo svečani, već i duhovni događaj za Srbe u Hrvatskoj.

Biće tako i ove godine, kada će više stotina vernika doći u svoj hram u Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj i poslušati reči mitropolita Porfirija, koji hrvatskim Srbima uvek daje nadu da će biti bolje u ovim nimalo lakim vremenima za njih.

- Ne bojte se da budete to što jeste - ostale su u sećanju Porfirijeve reči od prošlog Božića, kada je mitropolit poručio svom narodu da treba biti neustrašiv u borbi protiv mržnje, jer se pravi hrišćani raduju i za sve druge.

Crkva Svetog Preobraženja u samom je centru grada, na trgu na kojem je i spomenik Petru Preradoviću. Opasana je niskom metalnom ogradom i okružena brižno održavanom okućnicom. Davno je na tom mestu bila katolička crkva Svete Margarete ispred koje su se u 14. veku održavali sajmovi. Prodata je 1794. godine pravoslavim trgovcima, a od 1848. je srpska svetinja, kada je i odlučeno da se stara crkva sruši i na njenom mestu izgradi nova. Prema projektima Franje Klajna, podignut je sadašnji hram i reč je o jednom od prvih reprezentativnih zgrada u donjem delu Zagreba, koje će sve vreme biti mesto okupljanja zagrebačkih Srba.

Tu u hramu sahranjen je i prethodnik mitropolita Porfirija, Jovan, koga su vernici od milošte zvali i Joca Svetac, a koji je upamćen i po tome što je svečanost obeležavanja Badnje večeri pretvarao u poseban događaj kojem su često prisustvovali i katolici. Biće tako i ove godine, kada će i Srbi i Hrvati obeležiti Badnje veče i dočekati Božić jedni uz druge, sanjajući bolje i srećnije dane.

Središnji hram u Zagrebu ima dugu, često dramatičnu istoriju, a istoričari vole da naglase kako je upravo podizanje te pravoslavne crkve dalo podsticaj da Zagreb od provincijskog gradića sa ruba Austrougarskog carstva, postane moderno, multikulturalno i multikonfesionalno mesto.

I slavni arhitekta Herman Bole primio se obnove crkve i predlagao da se glavno pročelje sa monumentalnim i raskošno ukrašenim portalom okrene prema budućem trgu, koji je danas glavno okupljalište mladih, ali i turista koji dolaze u Zagreb. Neki su zamerali da je postavljanjem ograde crkva udaljena od ljudi, ali se ispostavilo da baš ta ograda služi kao mesto gde se mladi okupljaju, a hram je postao jedna od nezaobilaznih tačaka za upoznavanje sa istorijom grada.

Imenom Preobraženja Gospodnjeg, koji podseća na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada najavljuje svoje stradanje, nazvani su i hramovi u Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci, kao i manastir Preobraženja u Ovčaru. U zagrebačkom hramu je u maju 2007. dovršen ikonopis u unutrašnjosti, a izradio ga je ruski slikar Nikolaj Aleksandrovič Muhin.

Foto Arhiv Zagreba

Ali, u Badnjoj noći, vernici će više misliti na budućnost, uz svoju crkvu koja ih nikada nije ostavila ni napustila. Tako će se i ovih dana u Zagrebu čuti "Mir Božji, Hristos se rodi", uz Porfirijeve reči da je blagoslov biti Hrvat, Mađar, Italijan, Rom, ali je blagoslov biti i pravoslavni hrišćanin, Srbin.

TEŠKI DANI

PAMTI ovaj velelepni hram i teške dane iz vremena NDH, kada je Pavelićeva vlast pokušala da proturi ustašku ideju hrvatske pravoslavne crkve. Ne tako davno, ispred crkve su se opet okupili ustaški nostalgičari sa sličnom idejom, a iz hrama je ukradena vredna ikona Svetog Nektarija Eginskog.