ISPOVEST BIVŠE RADNICE JURE: Izlečila me je ljudska dobrota

VERUJEM u medicinu i Boga, ali najviše u ljudsku dobrotu. Da i ona leči, ja sam živi dokaz. Pomogli su mi znani i neznani svojim rečima, a pojedini i svojim delima. Nikada mi nije jasno šta ih je to pokrenulo da stanu u moju odbranu, jer nisam plakala, niti sam tražila pomoć. Nisam nigde objavila da sam ostala bez posla, već je to učinila moja prijateljica preko društvenih mreža.

Ovako danas priča Violeta Petrović (43), iz Niša, koju je javnost pre dve godine upoznala kao teško bolesnu radnicu "Jure" kojoj su poslodavci otkazali ugovor o radu u trenutku kada se borila za život. Kao samohrana majka, uz svu muku je morala i da "juri" bivšeg supruga kako bi joj plaćao alimentaciju. Bila je bez doma i nade. A onda se desilo čudo, sve je polako počelo da ide nabolje.

Novembra 2016. godine Violeta je uspela da ujedini Srbiju, koja se digla na noge kada je čula da je dobila otkaz u trenutku kada se borila s rakom dojke. Nije imala posao "za stalno", već joj je ugovor obnavljan svako pola godine. A tih šest meseci je isteklo baš kada je krenula na hemoterapiju...

Ne svojom voljom, postala je "medijska zvezda sa kapom", jer je zbog terapije izgubila kosu. Ali njene tople oči i iskren osmeh zračili su na ispijenom licu.

Pročitajte još - Bolesnoj radnici ipak otkaz u "Juri"

- Rešila sam da se borim, jer ni za šta nisam bila kriva. Nisam ja lažirala rak da bih bila na bolovanju. Taj posao mi je bio više nego potreban, jer sam morala da izdražavam sina, i ne bih se kockala s tim da ga izgubim. Trudila sam se i bila jedan od najboljih radnika. Da mi se nije sve ovo desilo verovatno bih još radila u "Juri" - priseća se Violeta kako je strahovala da li će (pre)živeti, u svakom smislu te reči.

Zbog pritiska javnosti, "Jura" je Violeti produžavala ugovor sve dok je to morala da radi, odnosno dok nisu istekle dve godine. Kako zakon nalaže, tada bi morali da je zaposli za stalno. Odlučili su da se odreknu bolesne radnice, čije izlečenje je pod upitnikom. Tada je Violeti za invalidsku penziju nedostajalo pet i po meseci radnog staža.

- U međuvremenu su morali da mi odstrane dojku, ali nisam mnogo razmišljala o tome, jer me morilo šta će biti sa mnom ako preživim. Onda se javio dobri anđeo u ljudskom obliku, koji mi je ponudio posao. Posao ženi koja umire i koja nije sposobna da brine o sebi a kamoli da radi. Ne, nije tražio od mene nikakvo angažovanje, samo me je prijavio kao svog radnika da bih stekla uslov za penziju - priča Violeta, koja je pre nekoliko meseci konačno postala penzionerka.

Prvi ček iznosio je 14.330 dinara, a sada je narastao na 15.100 dinara. Može li se živeti s tim?

- Teško, da mi nije roditelja kod kojih živim sa sinom ne bih mogla. Radim na sebi, pa sam počela da izučavam lečenje alternativnom medicinom, a posvetila sam se i rukotvorinama. Dok planinarim, skupljam materijal koji posle oživim kao zanimljive dekoracije. Ta posvećenost me fizički i mentalno jača, i posle svega moram priznati da nisam više ona stara Violeta, već neko ko je pun vere, nade, ljubavi i dobrote.

Violeta 2016.

RADUJE SE OPERACIJI

VIOLETA bi uskoro, ukoliko nalazi budu negativni, morala na još jednu operaciju. Ovoj operaciji se raduje, jer bi trebalo da joj urade rekonstrukciju dojke.

- Nije kraj sveta ako ih odstrane, važno je biti živa. Hoću li dobiti nove, to je već bonus, od života i države - šali se Violeta, koja je ispunjena i na emotivnom planu, i dodaje da je ljubav važan deo terapije.