Bojana Svalina: Zbog raka sam život uzela u svoje ruke

DIJAGNOZA karcinoma me je ne samo pogodila, nego i probudila, i naterala da uzmem život u svoje ruke, da iz modusa žrtve pređem u modus gospodara svog života. Na tome mu beskrajno hvala.

Ovako, za "Novosti", govori Bojana Svalina, jedan od najpoznatijih "životnih savetnika" u regionu, ili "lajf koučeva". Razgovaramo neposredno pre nego što će u Beogradu održati radionicu. Ljudi dolaze da čuju kojom magijom je ova žena uspela da prebrodi izuzetno invazivan oblik raka dojke, razvod, bolest kćerke, i da rodi bebu u 46. godini, mada su joj rekli da više neće moći da ima dece.

- Dijagnozu karcinoma dojke dobila sam 2006, u svojoj 37. godini. Moja deca su tada imala 12 i tri godine. Iako me je ta dijagnoza pogodila, nije me istinski iznenadila, jer sam veći deo života živela u nastojanju da druge učinim srećnim. Mislila sam da takva kakva sam nisam dovoljno vredna da bi me drugi voleli i cenili. Doživela sam i ogroman stres sa rođenjem druge devojčice, kojoj je pretila cerebralna paraliza i sa kojom sam prolazila fizikalnu, logopedsku, senzoričku, funkcionalnu, radnu i druge terapije - kaže Svalina.

Pročitajte još: Da li nas i kako varaju moderni gurui

Ni u braku se nije osećala priznatom i voljenom, što je, kako priznaje, takođe bio odraz lošeg odnosa prema samoj sebi. Njena prva misao kad je saznala od čega boluje bila je verovatno ista kao i kod svih: "Umreću!" Danas ljude uči da je ta misao normalna i potrebna, kao nešto što nas pomeri iz temelja i omogući nam da se zaista probudimo i shvatimo da sve što nam je potrebno već imamo u sebi, pa tako i put prema ozdravljenju. Mnogi će se zapitati kako je pobedila bolest. Ona tvrdi da je nije pobedila, jer je to nemoguće:

- Čim ste u stanju borbe protiv nečega ili za nešto, automatski ste u ratu, a u ratu uvek neko izgubi. Srećom, to sam odmah shvatila i uopšte se nisam borila ni protiv bolesti, ni za zdravlje, nego sam živela kao da ću živeti bar 100 godina i nastojala maksimalno da budem srećna i zahvalna.

ŽIVOT ju je postepeno vodio ka tome da postane životni savetnik drugima. Radila je kao menadžer, ali je taj posao nije ispunjavao, već frustrirao.

- Paralelno sam odlazila na radionice i tečajeve, razne duhovne škole, i u tome beskrajno uživala. Onda me je život pogurao, pa su u njega počeli da dolaze ljudi kojima je bio potreban savet ili pomoć.

Dala je otkaz na odlično plaćenom poslu, kao samohrana majka, sa dijagnozom karcinoma, opterećena stambenim kreditom, i bez ideje kako će živeti od toga što istinski voli da radi, a to je pomaganje drugima.

Bojana Svalina sa ćerkama - Foto privatna arhiva

- Život se pobrinuo da mi ništa nije nedostajalo i da danas živim svoje snove, a da pritom nisam ništa drugo učinila, osim što sam uživala u svakom trenutku onog što činim - kaže Svalina.

NIJE SAMO VOLjA I VERA

TO što će jedna osoba ozdraviti, a druga ne, nije samo pitanje volje i vere. Žena kojoj se u to vreme divila i za koju je mislila da će se sigurno izlečiti, ipak je preminula.

- Vesna je umrla, ali ne zato što nije imala vere i volje, nego zato što je ideja da je bolesna žena i da se mora boriti protiv karcinoma bila daleko jača. Rekla bih da je pitanje vere i uverenja sve što je potrebno, a ostalo čini Bog ili život za nas - kaže Svalina.