Direktor Aktavisa: U terapijama nadoknađujemo propušteno

U SRBIJI se u poslednje tri-četiri godine nadoknađuje veliko kašnjenje u uvođenju inovativnih terapija, koje su pre toga tek sporadično uključivane na listu onih koje se izdaju o trošku zdravstvenog osiguranja. To što smo u nekim oblastima medicine preskočili gotovo dve decenije primene inovativnih lekova, naravno, nije dobro. Doktor Pavle Marjanović, direktor "Aktavisa" za Srbiju i Crnu Goru, kaže da i u tome, ipak, ima neke prednosti, jer sad ti medikamenti na naše tržište dolaze po znatno nižoj ceni, a manji troškovi omogućavaju da oni budu dostupniji pacijentima nego što su inovativni lekovi, čije je propisivanje zbog visoke cene uvek limitirano.

Marjanović, u intervjuju "Večernjim novostima", kaže da je to što se u terapijama sada hvata korak sa propuštenim u prethodnim decenijama razlog što tržište lekova u Srbiji raste znatno više nego u okolnim zemljama.

* Očekuje li se da se takav trend nastavi?

- Da. Sada se na našem tržištu godišnje prometuju lekovi u vrednosti 900 miliona evra, računajući one koji se izdaju na recept, o trošku osiguranja, i one u slobodnoj prodaji. Promet ovim tempom može da raste još godinu, najviše dve, a kasnije možemo da očekujemo isti godišnji rast kao i u okruženju, od dva odsto godišnje.

PROČITAJTE JOŠ - Direktor "Aktavisa": Redovno plaćanje napunilo apoteke

* Centralizovane nabavke i drugi modeli ugovaranja doveli su do pojeftinjenja lekova.

- Prosečna cena kutije leka za pritisak sada je između jedan i jedan i po evro. Ali nije sve u novcu. Iako su korigovanjem cena u odnosu na referentne zemlje, Italiju, Sloveniju i Hrvatsku, lekovi postali dostupniji i za državu, i za pacijente, morali bismo još da radimo na edukaciji kako bismo promenili naviku da se pritisak ne kontroliše godinama ili da se lek za hipertenziju ne uzima onako kako je propisano, nego samo kad skoči pritisak.

* Kojim tempom Srbija prati korekcije cena medikamenata u referentnim zemljama?

- Svaki pad cene leka u Hrvatskoj za šest meseci dovodi i do pada cene na tržištu Srbiji, gde se jednom ili dva puta godišnje radi revizija cena. U svim zemljama Evrope trend je da cene generičkih lekova padaju, a to omogućava da veći broj pacijenata dođe do leka. Kada pogledamo tržište i podelu na generičke i inovativne lekove, u kutijama su 76 odsto generički, na koje se troši 45 odsto novca za medikamente, a veći deo odlazi na one manje zastupljene po dostupnosti, ali znatno skuplje inovativne lekove.

* U kojem roku RFZO plaća lekove koji se izdaju o trošku osiguranja?

- Naplata je u roku od 60 do 70 dana, i nema kašnjenja. To nam omogućava stabilnost planiranja i proizvodnje, redovno snabdevanje tržišta. Od 270 registrovanih preparata "Teve", u čijem okviru posluje "Aktavis", svega tri su u nestašici, što je u proizvodnji lekova normalno.

BIOLOŠKI LEKOVI

* U KOJEM pravcu će se dalje razvijati terapija u Srbiji?

- Pre svega u lansiranju bioloških lekova, kako inovativnih, tako i generičkih. Kad pogledate potrošnju medikamenata u bilo kojoj razvijenoj zemlji, prvih 10 najzastupljenijih su biološki lekovi.