Svetinja vapi za vernicima

MOJA kuća je na dva koraka odavde, ali osim u ovaj pravoslavni hram, u ovom gradu više nemam gde da dođem, jer mi je sve srušeno i zapaljeno. Ali svaki dolazak u ovu svetinju mi predstavlja duševnu radost i daje mi snagu da izdržim narednih godinu dana, do iduće slave.

Ovim rečima Ilija Trajković (52), raseljeno lice iz najvećeg grada na Kosmetu, opisuje dolazak u Crkvu Svetog Nikole u Prištini, jedinu živu pravoslavnu svetinju u gradu, koja je u sredu obeležila hramovnu slavu. Kaže da ga ovaj hram podseća na sve, da mu znači gotovo koliko i sam život, jer ovde se krstio, venčao, svoju decu uveo u veru... I da će, dok ga služi snaga, dolaziti na slavu svoje crkve. Kada su morali u izbeglištvo, on, supruga i troje dece su šest godina proveli u kontejnerskom naselju, a potom su dobili stan u obližnjem Lapljem Selu. Ali i da žive negde još dalje, kaže, sigurno bi dolazio u Prištinu na Svetog Nikolu.

I Vojislav Stanojević, ovogodišnji kolačar slave, rado dolazi u Crkvu Svetog Nikole u Prištini. Kaže da je kolač i slavsko posluženje, koje je pripremio uz pomoć Marije Mitrović, supruge ovdašnjeg sveštenika Saše, namenio svim gostima, ali i posvetio svojoj pokojnoj majci koja je živela nadomak ove svetinje, gde su on i njegov brat proveli detinjstvo.

- Neopisiva je radost doći u crkvu koja se digla iz pepela i koja nastavlja da čuva tragove srpstva u ovom gradu. Upravo zbog uspomena na detinjstvo i pokojnu majku, ali i svetinju koja je nekada bila prepuna vernika a njena porta puna dece, moramo nastaviti da gajimo tradiciju i obeležavamo slavu u hramu koji je, uprkos svemu, oživeo - priča Vojislav, koji je sa grupom raseljenih sunarodnika u sredu iz centralne Srbije stigao na liturgiju i doneo kolač i posluženje za nekoliko desetina vernika.

PROČITAJTE JOŠ - PREDSEDNIK SRBIJE U BRISELU: Poklonjenje i sveća u pravoslavnoj crkvi, Ljiljina posna pita na početku ručka (FOTO)

Za Crkvu Svetog Nikole vezan je i Ilija Stojanović iz Matičana, koji se u njoj krstio. Iako živi u obližnjem Preocu, slavski kolač i dalje seče u prištinskom hramu. A Srđan Pantić, jedan od malobrojnih povratnika u rodnu Prištinu, kaže da bi najradosniji bio kada bi svetinja bila puna vernika kao kada je on bio dete.

Ilija Trajković i vernici

- Na ovaj veliki praznik pozvao bih raseljene da se vrate u svoj grad, jer ova svetinja vapi za vernicima - kaže Pantić, i podseća da je u Prištini nekada živelo više od 40.000 Srba, dok ih je sada jedva četrdesetak.

OBNOVA I ZAŠTITA

MANASTIR Svetog Nikole u Prištini porušen je i spaljen 1999. godine, a potom dokrajčen u martovskom pogromu 2004. Zahvaljujući episkopu Teodosiju, obnova svetinje traje već desetak godina, a u parohijskom domu sada žive dve svešteničke porodice. Svetinju obezbeđuje kosovska policija, a tokom slave bili su uočljivi i vojnici Kfora.

Sa liturgije u hramu

MALI BISER

LITURGIJU povodom hramovne slave u Crkvi Svetog Nikole služili su otac Saša Mitrović, paroh prištinski, iguman Fotije iz manastira Devine vode, otac Nenad Stojanović i đakon Vlajko Gođevac. Opisujući hram Svetog Nikole kao mali biser u ovom gradu, iguman Fotije je u besedi zahvalio vernicima, a posebno raseljenima na dolasku, i pozvao Srbe da u što većem broju posećuju ovu svetinju.