Neki bi da im poture lažni nakit i satove

KADA ljudi uđu u zalagaonicu, očekuju da će tamo zateći neke opasne momke koji žele da im otmu nešto dragoceno, što apsolutno nije tačno. Najviše nam smeta to što pojedinci ovaj posao izjednačavaju sa zelenašenjem. Ukoliko se radi regularno, nema nikakvih problema - kaže Dejan Mitrović, vlasnik jedne beogradske zalagaonice, koji posluje gotovo dve decenije.

Otkriva nam da građani zalažu nakit, antikvitete, tehniku, u svako doba godine, nezavisno od predstojećih praznika, odmora, zimovanja...

- Jedino pravilo u ovom poslu je da nema pravila - kaže Mitrović. - Generalno, ljudi uvek imaju šta da založe kada im je potreban keš. To su najčešće zlato, umetničke slike, satovi, a ređe tehnika i automobili. Nudili su nam čak i usisivače, traktore, mlinove, ali nemamo prostor da to odložimo. Posla ima tokom cele godine, jer ljudi dolaze i leti i zimi.

Pročitajte još: Prodaju nasleđe za keš!

Prema njegovim rečima, svaki klijent koji ustupa vredan predmet u zamenu za keš potpisuje ugovor, daje podatke iz lične karte i izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su založene stvari njegovo vlasništvo.

Iako je poverenje između klijenta i vlasnika zalagaonice ključno, naš sagovornik nam otkriva da ljudi često pokušaju da im podvale nudeći im neku bezvrednu ali dobro upakovanu stvar.

- Najviše prevara je bilo sa satovima i zlatom - priča Mitrović. - Kako tehnologija ide napred, tako se i prevare usavršavaju. Pre nekoliko godina, ceo Beograd su preplavili naizgled zlatni lanci, koji su izgledali kao pravi i delovalo je da su izrađeni kvalitetno. Međutim, kad smo presekli lanac imali smo šta da vidimo - iznutra su bili šuplji i punjeni srebrom. Bilo je veoma nezgodno kad ljudi dođu da založe nakit, jer mi nismo mogli odmah da ga isečemo. Verujem da nema zalagaonice u gradu koja takav nakit nije otkupila i izgubila novac. Međutim, našli smo način kako da stanemo na put takvim prevarama.

Iskusni procenitelj u ovoj radnji pregleda sve umetničke slike koje sugrađani zalažu u zamenu za novac, i to isključivo domaćih autora. Kako kaže naš sagovornik, prave se i odlične kopije satova, ali svi moraju da se otvore i detaljno pregledaju.

- Kada prekontrolišemo stvari koje dobijemo u zalog, pravimo ugovor po kojem nam klijent u roku od mesec dana vraća novac. Imamo mogućnost da produžimo rok za još 30 dana. Onda zovemo vlasnika, da vidimo gde je, da li namerava da dođe po svoj zalog. Čuvamo stvari najmanje dva-tri meseca, a posle toga smo slobodni da raspolažemo njima onako kako želimo. Ne uzimamo ništa bez lične karte, niti tehniku bez računa.

U većini beogradskih zalagaonica, ni vlasnici ni klijenti nisu bili raspoloženi za priču, pogotovo o davanju čekova u zamenu za keš i pratećim provizijama. Mušterije kažu da im teško pada davanje porodičnog nakita u zalog, ali da nemaju drugi izbor. Nisu retke situacije da ljudi skinu prsten s ruke, zatraže novac i počnu da plaču, navodeći razloge zbog kojih to čine. Ipak, Dejan Mitrović kaže da emocije treba ostaviti “negde napolju”, jer je to posao kao i svaki drugi.

- Svima ponekad zatreba gotovina. Postoje ljudi koji imaju milione u nekretninama ali u nekom trenutku ostanu bez novca. Ovde su bili i popularni pevači, skoro cela estrada, sportisti, poznati lekari... Svi oni su ljudi i za sve važe ista pravila. Ukoliko se radi fer i korektno, nema nikakvih problema. Ljudi uglavnom donesu novac i uzmu svoj nakit nazad, jedino Romi vrate zlato u džep do poslednjeg grama.

DETE OJADILO RODITELjE

NEOBIČNE, ponekad i smešne situacije dešavaju se kada roditelji dođu u zalagaonicu i traže od vlasnika da im vrati ono što je njihovo punoletno dete založilo u zamenu za novac.

- Upadnu ovde i govore da će da zovu policiju - otkriva naš sagovornik. - Posle me mole da im vratim neki nakit, pravdajući se time da im je dete kockar. Na kraju situacija bude smešna. Lepo im kažem da ovde svako punoletan ima pravo da založi šta želi, uz potpisivanje ugovora i izjave, i kada donese novac, vredne stvari će mu biti vraćene.