Drugo ime za plemenitost

DRAGAN Hercog bio je lekar, hirurg koji je pre pedeset godina tragično nastradao u građanskom ratu u Nigeriji radeći kao član jugoslovenske humanitarne misije. U znak sećanja na podvig 32-godišnjeg dr Hercoga, Ivana Arađan, kustos iz zrenjaninskog Narodnog muzeja, na nedavnom devetom Kongresu istoričara medicine Srbije, nadahnuto je predstavila svoje istraživanje o ovom izuzetnom humanitarcu, kao i tragičan usud porodice Hercog.

- Dragan je rođen 1936. u Banatskom Karađorđevu, nadomak Zrenjanina. Bio je sin doktora Andrije Hercoga, školovanog u Lajpcigu i jednog od nekoliko članova porodice Hercog iz Banata koji su svoj životni vek posvetili medicini i lekarskom pozivu. Nažalost, većina ih je stradala u logorima, a Andrija je pogubljen 1941. godine - kazuje, za “Novosti”, Ivana Arađan.

UPRKOS tragediji koja je zadesila porodicu, Dragan je izrastao u plemenitog mladića. Aktivno se bavio sportom, bio učesnik nekoliko radnih akcija. Po završetku male mature u Zrenjaninu i gimnazije u Beogradu, opredelio se za studije medicine, koje je završio na beogradskom Medicinskom fakultetu.

Pročitajte još:Umro inženjer Blagoje Josipović

- Pošto tata nije živeo da nastavi lekarski poziv, ja ću biti lekar - rekao je, a ispunila mu se i želja da specijalizuje hirurgiju u bolnici “Dr Dragiša Mišović” u Beogradu.

Dr Dragan Hercog u humanoj misiji

U trenucima ratne krize 1968. u Bijafri, odnosno Nigeriji, Dragan donosi odluku da se prijavi i bude član humanitarne ekipe koja je poslata u ovu zemlju. “Tamo sam sigurno najpotrebniji”, branio je svoje humane namere pred porodicom i prijateljima koji su ga odvraćali od odlaska u Bijafru. Na poziv Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve, Jugoslavija je poslala dve ekipe, a Dragan se nalazio u onoj čiji je vođa bio ugledni profesor Mihajlo Vučinić. Misija je započela 31. jula 1968. i trebalo je da se završi u novembru iste godine.

MLADI hirurg ispoljio je na terenu ogromnu količinu empatije, plemenitosti i humanosti prema nevinim žrtvama rata, naročito deci, koja su svakodnevno umirala od gladi. Ivana Arađan navodi da se kroz pisma koje je dr Hercog slao porodici u Jugoslaviju, saznaje u kakvim okolnostima su radili naši lekari i kako su izgledale slike rata u Bijafri. “Jedna smrt, više ili manje, ovde ne znači gotovo ništa. Svaki dan hiljade umiru od gladi, stotine podležu u borbama, umiranje je deo svakodnevice tog naroda u kovitlacu jezive afričke tragedije” - pisao je dr Hercog. Njegovo poslednje pismo iz Bijafre poslato je 24. septembra 1968. i uručeno je supruzi 1. oktobra, dan pre dospeća telegrama o njegovoj pogibiji.

- Sve se odigralo 30. septembra ispred bolnice u gradu Okigve. Tim jugoslovenskih lekara koji je vodio bolnicu u tom mestu, organizovao je premeštaj oko dve stotine pacijenata, zarad njihove bezbednosti. Sa švedskim kolegama su se povukli i strpljivo čekali da paljba prestane. Uprkos vidljivim simbolima Crvenog krsta, vojnici federalnih trupa naredili su humanitarcima da izađu iz skloništa. Bez povoda, surovo i nasilnički ophodili su se prema lekarima, pretresali ih, oduzimali im lične stvari iz džepova. U jednom trenutku, vojnici su izvadili oružje i usledila je paljba. Poginuli su dr Hercog, doktor iz Švedske Robert Karlson i bračni par iz humanitarne ekipe Saveta crkava - iznosi Ivana Arađan, podsećajući da su o tragediji humanitaraca pisali vodeći svetski mediji, ali i naši listovi “Borba”, “Večernje novosti” i “Politika”.

Pročitajte još: HUMANOST NA DELU: Grade novi dom za Boška

TELO dr Hercoga prebačeno je u Jugoslaviju, a sahrana je obavljena 11. oktobra 1968. na Novom groblju u Beogradu. Kovčeg je bio pokriven zastavom Crvenog krsta, a poslednju poštu poginulom hirurgu odalo je nekoliko hiljada građana Beograda, porodica, prijatelji, kolege, predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Jugoslavije, SIV-a i mnogi drugi. Međunarodni komitet Crvenog krsta na 18. konferenciji u Istanbulu 1969. godine, posthumno je odlikovao dr Dragana Hercoga medaljom “Anri Dinan” za izuzetne zasluge, veliku požrtvovanost i odanost idejama Crvenog krsta. Dr Dragan Hercog time je postao prvi Jugosloven kome je ova medalja dodeljena.

- U trenutku kada se navršava pedeset godina od pogibije dr Dragana Hercoga, dužnost nam je da se podsetimo bezgranične humanosti ovog velikog čoveka. I, da budemo ponosni što je svojim nesebičnim delima zadužio rodni Banat i tadašnju Jugoslaviju, odnosno Srbiju. Utkao je svoj život u istoriju srpske medicine. Jedan je od lekara čije će ime zauvek biti vezano za najviše ideale humanosti i predstavlja ponos lekarskog poziva - ističe Ivana Arađan.