Albanci hoće da nam otmu i gusle

UBRZO posle upisa pevanja uz gusle na Uneskovu listu nematerijalne baštine kao dela kulturnog nasleđa Srbije, ambasadori Albanije, Hrvatske, Crne Gore i BiH podneli su zajednički zahtev za postizanje saglasnosti o tome da li ovaj istrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi.

Iako Albanci tvrde da su gusle njihov tradiconalni instrument, koji zovu lauta, Unesko je pre nekoliko godina odbio njihov zahtev i zahtev takozvane države Kosovo da ovaj muzički instrument registruju kao svoje nematerijalno nasleđe. Taj zahtev nije prihvaćen, između ostalog i zbog toga što Kosovo nije član Uneska.

PROČITAJTE JOŠ: ALBANCI TVRDE: Gusle su naš tradicionalni instrument

Kada je reč o našoj nominaciji guslanja, Komitet Uneska nije imao dilemu. Po rečima etnologa Danijele Filipović, iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe, koja je bila na zasednju na Mauricijusu, nominacija Srbije je u svim fazama ocenjivana pozitivno i usvojena je bez rasprave.

- Uneskova konvencija pruža mogućnost pridruživanja drugih zemalja već upisanim elementima - kaže Danijela Filipović.

Naša stručna javnost smatra da komšije iz susednih zemalja ne treba da se ljute na srpski tim, koji je pripremio dobru nominaciju, već na one koji to u njihovim državama nisu uradili.

- Ako se vratimo na pitanje svojatanja tradicionalnih muzičkih instrumenata, rekla bih da je to besmisleno. Kao što i sama Konvencija sugeriše, pravo na isticanje identifikovanja sa određenom kulturnom praksom ima svaka nacionalna zajednica, odnosno država potpisnica Konvencije - kaže za "Novosti" etnomuzikolog dr Danka Lajić Mihajlović, koja je kao ekspert saradnik radila na pripremi nominacije. - To smo upravo mi i učinili: nominacijom smo ukazali na značaj pevanja uz gusle u Srbiji. Naravno da nam je poznato da ta praksa postoji i u drugim državama u regionu. Koliko je ona važna za njihov kulturni identitet, koliko su već učinili na njenoj zaštiti i koliko su zainteresovani za njeno očuvanje - to su pitanja za relevantne krugove u svakoj od tih zemalja.

Činjenica je da je ovaj stari muzički instrument rasprostranjen širom Dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH. A, kome pripada - vizantijskoj ili arapskoj kulturi?

- Gudački instrumenti sa jednom strunom - kakve su i gusle uz koje se danas peva u Srbiji, u savremenoj kulturnoj praksi su retkost na svetskom nivou - objašnjava Danka Lajić Mihajlović. - To, naravno, ne znači da se one sreću u tradicionalnoj muzičkoj praksi samo u Srbiji. Važno je imati u vidu da se jednostruni gudački instrumenti sreću na udaljenim i kulturno značajno različitim delovima sveta, te je o poreklu takvih instrumenata teško pouzdano govoriti.

Naša sagovornica ističe da muzička arheologija ne pruža nalaze - materijalne ostatke takvih instrumenata dovoljno velike starosti da bi vodili nesumnjivom zaključku. Ni druge vrste izvora koji se koriste u istraživanju prošlosti muzičkih instrumenata - likovni prikazi i pisani dokumenti, nisu dovoljno čvrsti da razreše misteriju o poreklu čitave porodice gudačkih instrumenata čijim početnim stadijumima razvoja tipološki pripadaju gusle.

- Iako nazivi instrumenata mogu biti indikatori kulturnih kontakata, u slučaju gusala to nije dovoljno ubedljiv trag - kaže ona. - Naime, slično se u drugim slovenskim tradicijama imenuju sasvim različiti instrumenti, kao što se guslama slični instrumenti u tradicijama naroda koji pripadaju drugim jezičkim grupama nazivaju sasvim drugačije. Te je čest razlog pogrešnih interpretacija, posebno kod laika za etnoorganologiju, kojoj ova problematika pripada.

PROČITAJTE JOŠ: Pevanje uz gusle na listi Uneska!