SESTRE IZ SEVERNOG BANATA: Kikinđankama firma dva puta propadala, ali njihovo prijateljstvo traje

ONAJ ko misli da prijateljstvo više žena, i to onih koje su radile zajedno, na duže staze nije moguće, grdno se vara. Da bi se uverio da je to moguće trebalo bi da upozna grupu Kikinđanki, bivših radnica Građevinskog preduzeća "Severni Banat", čija je firma odavno propala, ali njihovo prijateljstvo nije. Naprotiv. Jače je od cementa i betona i traje duže od dve decenije, bez prekida.

Najpre su radile zajedno, a kada je firma propala, njih 15 počelo je da se okuplja svakog meseca na zajedničkom druženju i tako već punih deset godina. Okupljanje se nikada nije prikinulo, iako nije obavezujuće i ne piše se neopravdani onima koje ne dođu.

- Obavezno se sastajemo jednom mesečno, a ako nam dođe koleginica koja živi u Crnoj Gori, onda još jednom ili ako ima neki drugi, vanredni povod. Zajedno slavimo rođendane, venčanja, rođenje unučadi, useljenje u nove kuće i stanove, uspehe naše dece i svega što nam je pojedinačno važno. Ona koja ne može da dođe, obavezno se javi da znamo zbog čega je nema - složno kažu.

Kockice u lepom mozaiku ženskog prijateljstva čine Smiljka Rajkov, Marija Zorić, Karanfila Đapa, Olga Kovačević, Anđelija Banjac, Biljana Zubanov, Dobrila Tomin, Kanita Tojagić, Dragica Kovačev, Katica Rackov, Sofija Lipovanov, Ruža Batinica, Koviljka Bjelanović, Milica Jakonić i Zorka Doroslovac. Svim srcem im se pridruži i Vera Kolaković Zavišin, kada u rodni grad dođe iz Herceg Novog. Uvek se sastaju u istom kafiću.

- Ponekad, kad se ima para, odemo i na zajedničku večeru. Za Osmi mart obavezno, a želja nam je da odemo na izlet u dvorac Fantast kod Bečeja - kaže Kanita, dok ostale dobacuju:

- Slavićemo i ako se koja od nas ponovo uda - kaže jedna od njih, dok Olga Kovačević fajterski dobacuje:

- Prvo ja. Nisam se udavala nikako!

Priči o starim dobrim vremenima nikad kraja

,,,

Većina ovih žena radila je u knjigovodstvu ili računovodstvu GP-a "Severni Banat". Samo su Jeka, Marija i Olga bile građevinci, šefovi gradilišta. Sada se sve, sem Olge, u penziji. Ona će sledeće godine u penzionerske vode.

- Dok smo radile, bilo je sukoba mišljenja, različitih stavova, varnica, rekla bi se pokoja oštra, ali sutradan, kao da ništa nije bilo. Firma nam je dva puta umirala, dva puta je bila u stečaju. Neke su otkaze dobijale u prvoj, a neke u drugoj turi. Kada smo se jednom srele na nekoj sahrani, pomislile smo da bi trebalo češće da se viđamo. Onda smo došle na ideju da se okupimo i predložimo ostalima da nam se pridruže. Tako su pre deset godina počela naša druženja. Sasvim slučajno je to bilo na Sretenje, 15. februara - pričaju Kata, Dragica, Kanita i Anđa kako su inicirale mesečne sastanke.

PROČITAJTE I: Ceo svet im na dlanu, a vratili se u svoju Srbiju

U vremenu kada se ljudi sve češće viđaju samo na fejsbuk-profilima, ili se sreću na svadbama i sahranama, one vole da se gledaju u oči. Da se sastanu, popričaju, nasmeju, pohvale, požale, obraduju. A imaju i čemu.

Zajedno imaju 29 unučadi.

Svaka je u bivšoj firmi radila najmanje 20 godina.

- Za zajedničkim akcijama pomoći, zasad, hvala bogu, nije bilo potrebe. A kada bi zatrebalo, brzo bismo se organizovale. Naše društvo za ovih deset godina nije se osulo, još smo sve na broju - složno poručuju.

Neke od njih idu na zajednička letovanja, a prisećaju se kako su nekada sa bivšom firmom išle u odmaralište na Palama. U firmi je nekada, sa sezoncima, bilo 1.300 radnika. Kad je devedesetih počela kriza, i preduzeće je počelo da tone. I nikada se više nije oporavilo. Ostalo je samo prijateljstvo ovih žena ko najlepša ostavština nekadašnjeg GP-a "Severni Banat".

MUŠKI DIREKTORI

Direktori GP-a "Severni Banat" uvek su bili samo muškarci. Nije poznato da su oni uspeli da održe ovakvo drugarstvo s posla, kao žene.

- Neke kolege su htele da nam se pridruže, ali nismo ih primile - kažu one.