Saobraćajcu dan u Beogradu kao pet godina u malom mestu

MI na krovu Ljermontovljeve, učimo "nasuvo". Uz zvučne signale, naravno. Gledaju nas ljudi sa prozora okolnih zgrada i aplaudiraju. I tako svakog dana, po nekoliko sati, dve nedelje. Tek posle smo izašli na teren, i to prvo sa iskusnim policajcem. Onda učiš od kolega na Slaviji, kako se ponaša, kom smeru daje prioritet... Kada se sve to prođe, radiš samostalno, ali prvo uz nadzor.

Dragan Bogićević, saobraćajni policajac koji ispisuje 25. godinu u službi, rado se seća svojih početaka. Od te 1993. diše i radi u istom ritmu sa gradskim ulicama, koje napamet poznaje. Beogradske arterije su za to vreme počele brže da pumpaju. Na glasu, kao najsloženije raskrsnice, ostale su iste - kod Pravnog fakulteta, i ona u Bulevaru kralja Aleksandra sa Takovskom. Za četvrt veka, ipak, promenile su se navike i tempo života, i vozača i pešaka.

- Na primer, 1994. godine, dešavalo se za sat vremena da glavnim ulicama prođe 120 vozila. Da ne računamo gradski prevoz. Sada, u jednom minutu bude deset puta više vozila - priča nam Bogićević.

Bogato iskustvo gradio je od prvih godina kada je regulisao saobraćaj, pa potom i u "pauku", u jednom periodu na administrativnim poslovima, a onda kod Nemanjine 11 i sada na Andrićevom vencu 1.

- I na plus 40 i na minus 20, na ulici smo, da pomognemo, sa osnovnim ciljem - da sačuvamo bezbednost svih učesnika u saobraćaju - podseća ovaj policajac.

Kako kaže, uvek je na prvom mestu ljudskost, jer tek onda čovek može da bude i profesionalac.

- Dobro se sećam čoveka, pretiče dve kolone, spuštajući se ka Slaviji Bulevarom oslobođenja. Upalio sva četiri, svira sve vreme! Ne koči, vidim nešto se dešava. Kružni tok pun. Zaustavljam ga, a na zadnjem sedištu žena leži i porađa se. Pozovem kolege u Beogradskoj i uspemo da izvučemo to vozilo iz gužve - prepričava Bogićević scenu iz "devedeset i neke", jednu od svojih mnogih anegdota.

Samo dva sata kasnije, priča, prišao mu je nepoznati muškarac...

- Pruža mi ruku, kaže - sin. Gledam ga zbunjeno. I tada shvatim da je to onaj iz automobila što je vozio suprugu. Tada smo postali prijatelji - otkriva naš sagovornik.

PROČITAJTE I: OBRATITE PAŽNjU: Prepoznavanje lažnog saobraćajca

Od prvog dana u službi, kako kaže, putuje do Beograda po dva sata iz Banatskog Karlovca, gde živi.

- Što se u manjem mestu dogodi za pet godina, u Beogradu se desi za jedan dan - tvrdi Bogićević.

Osnovni cilj policajaca je sačuvati bezbednost svih učesnika u saobraćaju

Njegovoj klasi preko glave je protutnjalo napretek događaja, koji su obeležili ovaj prostor.

- Od inflacije, kolona izbeglica, protesta, pa potom Kosovo, peti oktobar, hapšenje Miloševića, ubistvo Đinđića... Proletele su godine - kaže Bogićević.

Na pitanje da može da vrati vreme, da li bi nešto uradio drugačije, kaže:

- Ne bih promenio ništa!

Saobraćajci, kao u dobra stara vremena

KAO MAPA

BEOGRAD, u kome je sada špic 24 sata, a ne kao nekada, po dva sata pre i posle podne, kako kaže Bogićević, poznaje "po brojevima".

- Bolje ga znam nego svoje mesto - kroz smeh će Dragan Bogićević. - Kada me neko od komšija ili poznanika pita za neku ulicu u Beogradu, ja ga odmah pitam za broj, da bih mu rekao kako i odakle da uđe.