Pesnički biser u knjizi od kamena

NI rukopisno mastilo pesnika i akademika Matije Bećkovića još se nije ni osušilo, a njegova pesnička biserna brojanica "100 mojih portreta", koju su objavile "Novosti", već je uklesana u stene. U muzeju na otvorenom, u viševekovnom Paštriću kod valjevske Mionice, između Struganika vojvode Mišića i drevnog manastira Ribnica, Matijine posvete draguljima srpske nauke, umetnosti i medaljonima koji su mu dopali naručja, već isijavaju iz kamena. Za ova i sva vremena.

Kamenu knjigu sećanja, naslanjajući se na izdanje naše kompanije, otvorila je porodica Predraga Pece Petrovića. Na svom imanju, u svojoj avliji, po svemu čudesnoj, a za čitav roman neispričanoj priči.

Pročitajte još: Matija Bećković piše za "Novosti": Šest portreta

U gromade, s kojima decenijama u ljubavi vazdane, upisali su, za početak, sedmoro Matijinih junaka. Po univerzalnosti, Teslu i Njegoša. Njima pridodali i svoje zavičajne, valjevske i kolubarske velikane. Desanku Maksimović, Ljubu Popovića, Petra Pajića i Milovana Danojlića. I to je u redu... A u ovaj bukvar za večna vremena, koji je tek otvoren, u steni na ulazu u muzej, čuvaru i dobošaru neprolaznih vrednosti, velikom Bećkoviću, posvećen je epigram "Baš je njega briga, bar je njemu lako, sve je oživelo čega se dotako".

MATIJINA stena, kao i sve ove, koje su vekovima vajali priroda i vreme, liči na kakvog buntovnika. Smiruje ga, odozgo, iz vetrom zaustavljenog semena, maleni, gotovo patuljasti bor. A, čuvaju - čuvarkuće. Osule se preko stene, to je čudo jedno.

Na uzvišici su gromade, kao okamenjeni velikani kojima je Bećković posvetio portrete u stihu.

U kamen pored Tesle upisani i Njegoš, Danojlić, Desanka, pa Ljuba Popović, Petar Pajić

Predrag Petrović nam priča da je sve ovo pokrenuo čarobnjak srpske pisane reči, Radovan Beli Marković. Ovdašnji, a svagdašnji svoj, koji je pristajao da ga fotografišu samo uz ove, neprolazne, portrete.

Pročitajte još: Bećković: Niko se ne bavi izmišljanjem crnogorske nacije

- Ako smo i pomislili da se, u "rijaliti" blatu, do glavčina zaglavila srpske kulture kolenica, Matija Bećković nas je razuverio knjigom "100 mojih portreta", kojom nas je pozvao na izdig do obojnog proplanka sa ulištem od stotine trmki čiste poezije, trepetnih reči, kaonoti pčele medonosnice, kojih je toliko koliko "po nebu beščislenih zvezd" kako bi to rekao nekoji od Crnjanskovih junaka, čestnjejših Isakoviča - kazao je u besedi, u Paštriću, kada je popodnevno sunce nad ovim mestom poštedelo dan. Da traje. Da se vide ljudske i kamene gromade.

Predrag Peca Petrović na svom imanju u Paštriću - Foto Igor Marinković

Radovan je još dodao:

- Iz Matijinog pesničkog kondira toči se medovina, za žedne i ranjene, krepko piće koje čoveka iznutra grana i snaži, oporavlja i preporađa, a uzvisuje ponad usnule bespomoćnosti. Ova knjiga Matijina, srpski ovaj Pamjatnik, imađoše svoje prosejavanje "kroz retko i često sito", tako da u njojzi ne ostade "ni črte ni reze" koja se i na hartiji ne drži kao u kamenu. Otuda je ove knjige "kamena objava" nešto što se i očekivalo, može biti: upravo ovde, u avliji čestitoga Doma Petrovića, na pristanku Zavičaja i odsutnog položaja vojvode Mišića... To je i dodatni razlog da, upravo na ovom kameništu, oslušnemo kamen po kamen - a kamenje i inače treba osluškivati! I da se, s tog kamenja primimo, konoti nafore osvećenih reči u skazanju Matijinom.

Lepo je i okom neuhvatljivo imanje Petrovića. Neguje ga naš domaćin, poznati biolog, povratnik iz grada na imanje roditelja kojima je zaveštao vatru na ognjištu. Njegova supruga Dana i ćerke Ivana, doktorand na Beogradskom univerzitetu i Jelena, docent, slede Predraga u ovom božanskom raju. Drže se i odolevaju, kao kamen, novoj modi i nepogodi.

Pročitajte još: Matija Bećković: Čim progovoriš na srpskom, već si malo zastranio

Ovde svraćaju zaljubljenici u prirodu. Dolaze da čuju tajni govor drveća, oslušnu dušu kamena. I ljubav, koja je, eto, sada i Matijine stihove ovde dovela. Kao u Carigradu, u onaj jedan kamen, u koji se, tamo, uselila duša Simeona. A, za taj kamen ne govori se - koji je to kamen.

PODIŽU UNUKE DA NASTAVE TRADICIJU

KAMENA knjiga u Paštriću i u njoj uklesane stranice sa gramatama zaslužnih jedinstvena je i kulturna posebnost na ovim prostorima. A, posebna je i priča kako su gromade koje su vajali vekovi stigle u muzej Petrovića.

- Ovu Teslinu sam oteo ispred bagera, jedva smo je dovukli. Za ovu, Matijinu, stranci su mi nudili hiljade evra - priča domaćin Predrag Petrović. - Rekao sam: što se mene tiče, ovde ništa nije za prodaju.

Ovakav odgovor na iskušenje mogu da daju samo oni koji su u temelje porodice ugradili istinsku ljubav. Na ovim temeljima podigli su muzej kamena. Kuću čaja, srpskog lekovitog bilja. I, najvažnije - podižu unuke i uče ih da nastave tradiciju.