TAČNO u 11 sati i 11 minuta, simbolično obeležavajući na ovaj način veliki datum, danas je, povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu nadomak Pariza održan pomen našim slavnim ratnicima koji su tu sahranjeni.

Po jakoj kiši, koja često prati novembarske komemoracije u Tijeu, okupio se veliki broj poštovalaca solunskih boraca. Uz desetine venaca, na svaki od 747 grobova srpskih vojnika spuštena je po jedna bela ruža, a poseban buket stavljen je uz stelu Esad-paše Toptanija, koji im je omogućio prelazak preko Albanije i koji je ovde sahranjen.

Intonirane su himne dve zemlje, "Bože pravde" i "Marseljeza", zastavnici sa srpskim i francuskim znamenjima su stajali u počasnoj straži, dok je među prisutnima bilo primetno i dosta mladog naraštaja, dece rođene u Francuskoj, mnogi u narodnim nošnjama. Pomen su služili otac Slaviša i đakon Igor iz srpske pravoslavne crkve Sveti Sava iz Pariza, a ceo skup je organizovao Savez Srba Francuske, dok je Kolo srpskih sestara priredilo žito i posluženje.

- Ujedinjeno pamćenje oživljava vrednosti na kojima su izgrađene naše nacije. Jedna od njih je bratstvo. Ta reč je vodila mnoge srpske i francuske vojnike, koji su se borili zajedno na Solunskom frontu. O njoj i danas moramo da vodimo računa. Mnogi od ovih vojnika, koji su svedoci srpsko-francuskog bratstva, stradali su u bolnoj epizodi naše zajedničke istorije i sahranjeni hiljadama kilometara daleko. Poginuli su za svoju zemlju, za našu slobodu - poručila je francuska poslanica Živka Park.

PROČITAJTE I: U POŽAREVCU OBELEŽEN DAN PRIMIRJA: Venci i cveće na Spomenik srpskom vojniku (FOTO)

Francuska poslanica je podsetila i na reči "Volimo Francusku kao što je ona nas volela":

- Ta simbolična rečenica na spomeniku u srcu Beograda treba da nas podseti kako su se oni borili i šta nas je spojilo.

Svi su na kraju zapevali "Tamo daleko" i "Ko da mi uzme iz moje duše Kosovo".

Živka Park sa predstavnicima srpske dijaspore u Francuskoj


DA NE ZABORAVIMO

OSNIVAČ i predsednik podružnice Društva za negovanje oslobodilačkih ratova Srbije iz Župe Aleksandrovačke Dragić Pajić (83) najstariji je član desetočlane delegacije, koja je došla iz Srbije.

Dragić Pajić

-

Treći put sam u Parizu. Bio sam na osamdesetoj i devedesetoj godišnjici, a Bog je dao da dođem i na stogodišnjicu. Učestvujem na komemorativnim svečanostima u zemlji i inostranstvu. Putevima oslobodilačkih gradicija, bio sam i na Vidu, Krfu, u Solunu, Bugarskoj, u Aradskoj tvrđavi u Rumuniji, išao u Jindrihovice u Češkoj. Potomak sam solunskih ratnika. Ni slučajno ne smemo da zaboravimo njihovu žrtvu - kaže Dragić Pajić za "Novosti".


Otac Slaviša nad senima srpskih junaka