Plitak Dunav prazni džepove

TROMESEČNIM mukama svih koji koriste Dunav za prevoz ljudi i tereta, čini se, nazire se kraj. Nivo najveće evropske reke juče je kod Apatina počeo da raste, a ohrabruje i vremenska prognoza, jer se u Nemačkoj i Austriji očekuje više padavina.

- Stigao je jedan talas koji je podigao nivo na 190 centimetara, a pre nedelju dana bio je na koti "minus 40" - kaže Zoran Banjac, direktor preduzeća "Napredak Apatin" (Luka Apatin). - Kad je dubina plovnog puta 1,7 metara, na ulazu u luku je od 1,2 do 1,3 metra, i nijedno plovilo ne može da se pretovara jer je za taj posao minimum oko dva metra.

PROČITAJTE JOŠ: NIZAK VODOSTAJ OTKRIO "VILENjAKE" U DUNAVU: Stotine nemačkih ratnih brodova potopljeno leži na dnu reke

On kaže da ovakve stanje traje od početka avgusta, i da se zato ni u septembru i oktobru nije radilo, ne samo u Apatinu već i u drugim lukama našeg dela Dunava.

Gubici su ogromni. Jer, dnevno se u Apatinu uobičajeno pretovari oko 1.000 tona, po ceni od 2,5 evra po toni. A, kaže Banjac, stajali su skoro 90 dana.

- Po količini prevezenog tereta Dunavom, mi smo drugi, odmah iza Rumunije - kaže prof. dr Zoran Radmilović, koji nam prenosi i utiske sa upravo završenog "Sedmog foruma o Dunavu" održanog u Sofiji. - Ali od 50 do 60 odsto tog transporta je, u stvari, tranzit. Nažalost, nemamo više kao nekada moćnu rečnu flotilu.

U prvih devet meseci ove godine, ipak je zabeležen značajan porast obima teretnog saobraćaja na rekama u Srbiji. Do 30. septembra pretovareno je 8,65 miliona tona robe. U odnosu na isti period lane, uočeno je povećanje od 1,75 miliona tona. Uprkos niskom vodostaju, pretovareno je 25,35 odsto više robe nego u prošlogodišnja prva tri kvartala.

Uz to, plovidbeni period na Dunavu je sve kraći. U 2017. je iznosio samo 262 dana, a ranije je bilo i do 310 u godini. To poskupljuje transport, jer se umesto baržama roba prevozi kamionima, što je i do četiri puta skuplje. A koliko je Srbija izgubila zbog smanjenog prolaska turističkih brodova još nije poznato.

- "Kruzeri" poslednjih godina doživljavaju pravi bum - kaže Krsto Pašković, iz udruženja "Dunavski propeler" - Iako, nažalost, Srbija nema svojih brodova efekti na našu ekonomiju su dobri, ali je ova oblast i dalje nedovoljno iskorišćena šansa naše zemlje.

PROČITAJTE JOŠ: Srbi više vole zimsko računanje vremena

ŠANSA ZA HILjADE RADNIKA

SRBIJA, kada se saberu leve i desne obale reka, kanala ali i obale jezera ima dužu obalu od Jadrana.

- To je činjenično stanje koje nam garantuje da uz promenu zakonskih regulativa, uz obrazovanje potrebnih kadrova možemo da zaposlimo i 10.000 ljudi - kaže Pašković.