Srpski junaci branili Evropu, Rusiju i Ameriku

SRBI su poznati po tome da su uvek hrabro branili svoju domovinu, ali oni ujedno spadaju u malobrojne narode koji su, srazmerno brojnosti, dali izuzetno veliki broj heroja u vojskama Rusije, Evrope i Amerike. O tim istaknutim srpskim oficirima, vojnicima, junacima, najviše odlikovanim u vojskama Rusije, Austrougarske i Amerike govore tri knjige Dušana Bapca. Upravo završava poslednju u nizu “Srbi - čuvari Habzburške monarhije”, kojom, kao i dvema prethodnim, “Srbi - ruski vojni zapovednici od vremena Petra Velikog do Oktobarske revolucije” i “Srbi - američki vojni heroji”, šalje značajne poruke svetu.

Pročitajte još: Većina za obavezni vojni rok

- Austrija je na neki način regionalni “mentor” na putu naših evropskih integracija. Zato je lepo da im kažemo da smo u prethodnih 300 do 400 godina upravo mi doprineli njihovoj borbi, bili u prvoj liniji odbrane njihove granice u svim ratovima. U slučaju Amerikanaca, slična je poruka. Poslednjih dvadesetak godina u našim odnosima postoje problemi, a čak 270 naših ljudi se prvi odazvalo da aktivno učestvuje u odbrani sistema vrednosti američke demokratije. Isto to imamo i u Rusiji - ističe Babac za “Novosti”.

Zajedničko za naše vojnike i u carskoj Rusiji i u Americi je da su se iseljavali sa prostora Vojne krajine, odnosno Like, Dalmacije, Hercegovine, Banije, Korduna, Slavonije i Vojvodine. U Rusiju su odlazili uglavnom u 18. veku i tamo dobijali visoke činove, baš kao i oni u austrougarskoj vojsci. U Ameriku su se iseljavali krajem 19. i početkom 20. veka. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata oni kao vojnici, i podoficiri, ređe niži oficiri, bivaju odlikovani najvišim medaljama za hrabrost. U Americi ih sa takvim odličjima ima čak 270.

- U ruskoj vojsci je bilo 70 generala i admirala. U velikoj dvorani “Ermitaža” posvećenoj Napoleonovim ratovima, sa portretima svih ruskih komandanata, čak sedmoro ljudi je našeg porekla. A u Americi, Srbi su nacionalna manjina sa procentualno najvećim brojem heroja - kaže Babac.

Pročitajte još: SET FOTOGRAFIJA SA SOLUNSKOG FRONTA: Otkuda srpski vojnik pored nemačkog cepelina

Petar Tekelija je dogurao do generalenšefa. Marko Vojinović je jedan od osnivača crnomorske flote. Mihajlo Miloradović, koji je vodio desno krilo Ruske armije, za sve vreme ratovanja nije ranjen na bojnom polju. Stradao je u dekabrističkom puču od ruke civila, usred Petrograda. Kada su mu izvadili tane, rekao je: “Sada mogu na miru da umrem da znam da me nije ubio moj vojnik!”

Lazar Šijan - Foto Privatna arhiva Dušana Bapca

Postoji i porodična tradicija Srba koji su se iseljavali u Rusiju, među kojima je nekoliko generacija oficira i generala porodice Šević. Jedan od Ševića je među prvim iseljenicima, a jedan od njegovih potomaka je bio poslednji monarh najelitnijeg gardijsko-husarskog puka u Prvom svetskom ratu. Simeon Zorić, odnosno Semjon Zorić, bio je jedan od ljubavnika Katarine Velike. On je bio mlad, lep i ludo hrabar oficir, koji je na poklon dobio grad Šklov sa dve-tri hiljade duša. On je čak i u “Pikovoj dami” predstavljen kao jedan od likova. Sava Vladislavić Jabuzinski je bio diplomata koji je u vreme Petra Velikog počeo da formira obaveštajnu službu. On je Petru Velikom iz Carigrada sa pijace poklonio roba, pradedu Aleksandra Puškina.

U Americi je u Prvom svetskom ratu 14 Srba odlikovano. Džejk Aleks Mandušić iz Čikaga, rodom iz Prizrena, dobio je Kongresnu medalju časti i bio blizak sa sinom predsednika Teodora Ruzvelta. Sedmorica Srba se izdvajaju ordenjem u rangu narodnog heroja. Mihajlo Pejić, odnosno Mičel Pejdž, Hercegovac, dobio je Medalju časti na Pacifiku, a jedna od čuvenih dži-aj-džo figurica je napravljena upravo po njemu. On je živa legenda! U Vijetnamskom ratu, Lazar Šijan, odnosno Lens Sajdžen, posthumno je odlikovan Kongresnom medaljom časti. Jedna nagrada je po njemu i nazvana, kao i deo vazduhoplovne akademije u Kolorado Springsu. Replika njegovog aviona “fantom” se nalazi ispred civilnog aerodroma u Detroitu.

- U Americi je 13 generala i admirala dostiglo visok čin u vojsci. Vojnović je kontraadmiral obalske straže, Marković komandant vazduhoplovstva Nacionalne garde Ohaja. General Karamarković, koji je bio komandant krila marinskog vazduhoplovstva, učestvovao je u blokadi Jadrana 1995. godine. Danas je Nik Dučić komandant baze “Bondstil” na KiM. Ne možete da očekujete od njega da će da uradi nešto suprotno nekom naređenju koje će dobiti od svoje komande, ali kod njega vidite duboko poštovanje i svest o korenima i znate da sigurno neće uraditi nešto loše na svoju ruku, što bi kod drugih moglo da se desi. On je bio na uskršnjoj liturgiji u Gračanici u civilnom odelu i nekoliko puta u Pećkoj patrijaršiji - primećuje Babac.

Postoje primeri srpskih porodica koje su se, istovremeno, istakle u više armija.

Džejk Aleks Mandušić, Džordž Mirić

- U Habzburškoj monarhiji su dva rođena brata - Petar Duka, general u austrijskoj vojsci koji se borio protiv Napoleona, i njegov rođeni brat Ilija Duka, general u ruskoj vojsci. Lazar Mamula je bio general u austrijskoj vojsci, po kome je nazvano ostrvo Mamula u Crnoj Gori, jer je tu projektovao tvrđavu. Njegov rođak bio je admiral flote u SFRJ Darko Mamula. Još jedan Mamula u Americi, iz Pitsburga, u Korejskom ratu je dobio drugo po rangu odlikovanje u SAD, kao podoficir. Marko Vojnović bio je admiral u ruskoj mornarici, dok su petorica generala Vojnovića bila i u austrijskoj vojsci. Jedan od njih, general sa tri zvezdice, bio je dugogodišnji direktor vojnog arhiva.

Pročitajte još: SRPSKA VOJSKA U RUSIJI: Posle vežbi na poligonu odmeravanje u fudbalu

Istovremeno, neki Srbi su se borili zajedno sa sunarodnicima, neki protiv njih, dok je bilo i onih koji su se našli - u procepu.

Simeon Zorić, Mihajlo Miloradović

- Miloradović je u vreme Prvog srpskog ustanka bio angažovan za sadejstvo sa Karađorđem. Petar Duka u austrijskoj vojsci bio je zadužen za saradnju sa Karađorđem. S druge strane, u Prvom svetskom ratu, Stanko Turudija je bio veliki heroj austrijske vojske na frontu prema Italiji, ali je 1914. godine, u prethodnici austrijskoj, zadobio na kapi 11 rupa od srpskih metaka. On se izjašnjavao kao Srbin i bio prvi koji je krenuo na Srbiju. A Radoslav Grba, odnosno Rajmund Gerba, 1920, usred Zagreba, kao načelnik zagrebačkog korpusa, sa oduševljenjem je pričao o srpskim pobedama. Već u februaru 1913. godine je - penzionisan.

Srpske žrtve, ipak, nisu dovoljne priznate u vojskama tih zemalja, zbog čega su Bapčeve knjige, od kojih neke dvojezične, koje je objavio Medija centar “Odbrana”, tim dragocenije:

- Ni Rusi, ni Amerikanci ih ne doživljavaju kao Srbe, jer to su ogromne vojske sa raznim nacionalnostima. Ali, zato mi treba da ukažemo šta je bio naš doprinos. Zato je važno da mi sve te ljude popišemo i da ih se sećamo - zaključuje Babac.

HRVATI BRIŠU SEĆANjA SRBA

U HRVATSKOJ se veći broj autora bavi sličnim temama, ali Babac kaže da su mnogi ostrašćeni, da su to često politički pamfleti, a ne istorijske činjenice:

- Hrvati su sve “pohrvatili” iako su se posle Mohačke bitke potpuno povukli, a taj prazan prostor popunjavali su Srbi. Potom dolazi strahoviti nalet pokrštavanja i pritisaka. Početkom 19. veka su nam uzeli i jezik, onda teritorije, a sada nam Hrvati uzimaju i sećanja. U Hrvatskoj postoje sajtovi, odrednice na “Vikipediji”. Kada bismo unosili samo po jednu odrednicu u “Vikipediju”, ubrzo bismo dobili više stotina imena i priča, na raznim jezicima, što bi postalo dostupno globalnoj publici. Nažalost, ja ne mogu sve sam, jer jedva stižem da napišem knjige - kaže Babac.