BIO je borac bez mane i straha, i na terenu, i u životu. Novak Zeković, jedna od nikšićkih fudbalskih legendi, stameni kapiten Sutjeske čije je ime zlatnim slovima ispisano u istoriji kluba. Prošle su 24 godine otkako se preselio u večnost. Srce ga je izdalo na treningu u Bečeju, gde su fudbaleri Sutjeske bili na pripremama. Pucao je od zdravlja, snage, živeo sportski, ništa nije nagoveštavalo tragediju... Svi su bili u šoku, fudbaleri, treneri, celi klub, Nikšić... Njegov brat Ilija skoro četvrt veka kasnije otvara dušu, zamerajući mnogima što su ga zaboravili.

Pročitajte još: TRAGEDIJA NA FUDBALSKOM TERENU U SRBIJI: Preminuo na utakmici

- Da nije nekoliko ljudi iz njegove generacije koji obilaze Novakovu večnu kuću, ko zna da li bi ga se iko iz Sutjeske setio. I zbog toga neizmerno hvala Čkalu, Magu, Boru, Slobu, Ljubomiru, Brajanu, doktoru Mijanoviću... Ne mogu zaboraviti ni pažnju Davora Garduna, koji uvek kada iz Makarske dođe u Nikšić poseti grob moga brata. Za ostale, kao da nije postojao. Posle njegove smrti bilo je nekih pokušaja da zaživi memorijalni turnir, ali na kraju ništa od toga. Danas traju neke druge legende, a one koje su za Sutjesku i život dali prekriva veo zaborava - kaže, za "Novosti", Ilija Zeković.

PRISEĆA se naš sagovornik da su za njegovog brata bili zainteresovani čak i klubovi velike četvorke.

- Dolazio je Miljan Miljanić u Nikšić, hteo je da ga odvede u Zvezdu, ali Novak nije hteo, ostao je privržen Sutjesci. Voleo je klub kao oči u glavi.

IME Sutjeska je i danas u vlasništvu grada, lokalne samouprave. Stadion nema drugo ime osim - Gradski. Sve je više onih koji listaju bogatu arhivu nikšićkog kluba i smatraju da bi hram fudbala u tom gradu trebalo da se zove "Novak Zeković". Ima i onih koji bi voleli da ponese ime Dragutina Spasojevića Spasketa, nekadašnjeg sjajnog fudbalskog znalca.

Novak je odigrao više stotina utakmica u plavom dresu i bio deo čuvene generacije, koja je, prema mišljenju mnogih, ispred svih u dugoj istoriji fudbala kraj Bistrice: Ađanski, Stanišić, Gardun, Međedović, Grahovac, Đurović, Kovačević, Bokan, Tibljaš, Zeković i Samatović. Sutjeska je ispadala i vraćala se u Prvu ligu, i uz titogradsku Budućnost bila jedini predstavnik crnogorskog fudbala u tom rangu.

NIKŠIĆANI pamte kvalifikacione utakmice za ulazak u Prvu ligu 1971. godine, kao i povratak iz Zrenjanina, kada su u meču protiv Proletera "overili vizu" za jugoslovensku elitu.

Pročitajte još: ŠOK U HRVATSKOJ: Fudbaler preminuo tokom utakmice

- Sećam se tog nezaboravnog dočeka u Nikšiću, brazilske atmosfere, neopisivog slavlja, radosti... Gotovo da nije bilo čoveka koji nije izašao na ulicu da proslavi podvig fudbalera. Kilometarska kolona se iz pravca tadašnjeg Titograda kretala vijugavom trasom preko Pandurice i pružala sve do hotela "Onogošta" u centru grada. Tada se Blažo Kovačević latio olovke i napisao pesmu: "Oj Sutjesko, naša miljenice, ti si ponos grada sa Bistrice". Moj brat, kao i svi fudbaleri, kiptio je od sreće, a kako i ne bi kada se Nikšić nakon te utakmice počeo uveliko spremati da dočeka velikane jugoslovenskog fudbala - dodaje Ilija.


Stadion kraj Bistrice bio je tesan da primi mnogobrojne ljubitelje fudbala. Preko Gordinog mosta gazilo je na hiljade pristalica plave boje radovalo se pobedama nad Partizanom, Dinamom, Hajdukom, tugovalo zbog izgubljenih bodova od Crvene zvezde i golova koje im je "zabijao" Vojin Lazarević, inače "njihovo dete".


VETERANI

DELEGACIJA veterana Sutjeske odala je poštu i položila cveće ne samo na grob Novaka Zekovića, već i na poslednja počivališta nekadašnjih klupskih drugova i trenera, na groblju pod Trebjesom - Gajice Đurovića, Vlada Đukića, Marka Perovića, Dragutina Spasojevića, Marka i Moma Minića, Novaka Bata Bulatovića, Mike Zirojevića i Đika Burića. U toj delegaciji su bili Vladimir Čkale Kontić, dr Radovan Mijanović, Brajan Nenezić, Slavko Magovčević, Boro Matović, Slobodan Ivković i Ljubomir Petrović.