ZBOG SLUČAJNOG SUSRETA NAPUSTILA MOSKVU I DOŠLA U BEOGRAD: Srbiji pripadam jer i sanjam na srpskom

POSLASTIČARKA, dekor-majstor ili vajarka? Kada bi postojala jedna reč da objedini sve ove poslove, onda bi sigurno njome mogli da opišemo posao kojim se bavi Ruskinja Natalija Pančić. Zbog ljubavi, davne 1991. godine, došla je u Beograd i odlučila da tu i ostane. Kada je odlazila iz Moskve, znala je samo jedno: da nikada neće raditi poslove koji su povezani sa građevinom ili poslastičarstvom.

Međutim, sudbina je umešala prste, pa je ubrzo po dolasku u Srbiju sa mužem počela da gradi kuću, ali i nastavila da radi kao poslastičarka, danas kao dekor majstor. Ipak, rado se seća 1988. godine, kada je prvi put, sa nepunih 17 godina, posetila srpsku prestonicu.

- Kao nagradu za đaka generacije dobila sam putovanje u tadašnju Jugoslaviju, ne samo ja, već svi najbolji učenici iz moskovskih škola - priseća se Natalija. - Sećam se da smo pre povratka za Rusiju imali dva sata slobodno, ali pod uslovom da se ne udaljavamo mnogo od hotela "Mladost" na Voždovcu, gde smo bili smešteni. Kako smo gotovo deset dana bili pod stalnim nadzorom, jedva smo dočekali malo slobode.

PO izlasku iz hotela, nisu znale na koju stranu treba da krenu. Stigle su do autobuske stanice, na kojoj je stajao Dragan, Natalijin sadašnji muž, i još jedna starija gospođa.

- Naravno, između tadašnjeg mladića i gospođe, nas dve smo odabrale da priđemo momku i pitamo kako da stignemo do centra - sa osmehom na licu opisuje fatalni susret. - Mi na ruskom, on na srpskom, niko nikoga ništa nije razumeo. Nekako smo uspeli da se usaglasimo i Dragan je krenuo sa nama i pokazao nam centar grada. Na rastanku, u znak zahvalnosti, napisala sam mu na papiru adresu ako ikad dođe u Moskvu da mi se javi.

Pročitajte još - Šveđanin našao ljubav u našoj zemlji: Zbog Srpkinje Tanje postao sam Srboljub

Po povratku za Rusiju, roditeljima je oduševljeno pričala o Beogradu i Beograđanima. Za proslavu nove 1991. godine odlučila je da Draganu pošalje čestitku i da ga pozove da dođe u Moskvu. On je odmah spakovao kofere i krenuo put ruske prestonice. Zaprosio ju je te godine, a ona je samo nekoliko meseci kasnije rešila da dođe za Beograd.

- Zbog situacije u kojoj se tada Jugoslavija nalazila, jedva sam ušla u zemlju, čak tri puta su me vraćali sa aerodroma - seća se Natalija. - Kada sam napokon došla u Beograd, Dragan mi je predložio da se venčamo kako mi ne bi pravili probleme.

Danas, posle 30 godina poznanstva i 26 godina braka, ističe da se nijednog trenutna nije pokajala što je Moskvu zamenila Beogradom. Beograđanka je postala onog trenutka kada je počela ne samo da razmišlja, već i da sanja na srpskom.

Kada je odlazila iz Rusije, za sobom je ostavila posao poslastičarke koji joj je bio ponuđen u Kremlju. Danas se bavi samo dekoracijom i ukrašavanjem torti.

HOKEJ NA TRAVI

NATALIJA je dugo trenirala hokej na travi, u moskovskom klubu Dinamo. Školu poslastičara je upisala sasvim slučajno: nije znala prilikom upisa šta da odabere, pa je uz pomoć tetke na papirićima ispisala sve škole koje su se nalazile u blizini njenog doma, zatvorila je oči i - izvukla zanimanje poslastičar.