PONOSIO SE SRPSKIM KORENIMA, DAO ŽIVOT ZA RUSIJU: General Mihailo Miloradović među 300 najznamenitijih vojskovođa

NA LICU MESTA

NjEGOVO ime je među tri stotine najznamenitijih ruskih vojskovođa u vreme velike, carske Rusije. On je na počasnom mestu u vojnoj galeriji najznamenitijeg i najbogatijeg svetskog muzeja Ermitaž, u današnjem Sankt Peterburgu. Junak kojeg su odlikovali Suvorov i Kutuzov. On je Mihailo Miloradović, poreklom Srbin iz Hercegovine, general koji je komandovao ruskom vojskom u tursko-ruskom ratu i borbama protiv Napoleona, u pedeset pobedonosnih bitaka.

Bio je dečak, po svemu izuzetan. Najbolji u školi. Nenadmašan u vojnim veštinama koje su ga izdvajale iz generacije. To su i bile preporuke da ga carska Rusija regrutuje u najprestižniju školu kadeta, u Petrogradu, prestonici njegovog vremena. Uspešno je završio školovanje, a odavde, gde danas slušamo sećanje koje traje i neguje se više od dva veka, o generalu i prvom čoveku nekadašnjeg Petrograda.

Vojskovođa Mihailo Miloradović (12. oktobra 1771 - 26. decembar 1825), je opisao sebe, svoje poreklo i otadžbinu predaka, silom gonjenih iz porobljene srpske Hercegovine koji su utočište i pribežište našli u pravoslavnoj Rusiji, pre više od dva veka. U istoriji ove porodice nalazimo da ih je put u Rusiju odveo, jer nisu želeli da "svoju veru prodaju za večeru".

Ova, 2018. godina je dvestota godišnjica kada je Mihailo Miloradović, po zasluzi, postao gubernator Petrograda, drevne ruske, carske prestonice. I to nas je dovelo u Ermitaž, na obali Neve, u kome su upisani tragovi srpskog trajanja, o kojima svedoči ne samo ovaj portret Mihaila Miloradovića u vojnoj galeriji Ermitaža.

PROČITAJTE JOŠ: Srbi i Rusi ujedinjeni u veri

Dan u kome smo svedoci ove, uzvišene priče i našeg ponosa, bio je prepun posetilaca sanktpeterburškog muzeja. Sve je vrilo, kao u mravinjaku. Muzej je bio prepun posetilaca i jedva smo se probili do vojne galerije, tek jednom delu zimskog dvorca ruskih careva.

Do vojne galerije, u kojoj je na počasnom mestu naš, Mihailo Miloradović, vode nas Ivan Fjodorovič Prima i kustos Elizabeta Pavlovna. I vojna galerija iz 1812. je na počasnom mestu, uz svečanu salu u kojoj su ruski carevi primali najvažnije goste.

- Evo nas pred portretom Mihaila Miloradovića, potomka srpskih Hercegovaca, neimara manastira Žitomislić (1568), koji i danas odoleva vekovnom trajanju srpskog naroda, nadomak Mostara, i svedoči o korenima, ali i stradanjima vašeg naroda - govori nam Ivan Fjodorovič Prima, profesor srpskog jezika na univerzitetu Sankt Peterburga. - Ovaj portret koji je uradio Džordž Don, prema svemu što prati biografiju Miloradovića, a to je u dokumentima i sačuvano, bio je lep, hrabar, častan i dostojanstven kao što je, kroz vekove, bila i njegova Srbija.

Neponovljiv je susret sa vojnom dvoranom muzeja Ermitaž, na obali Neve. Prepliću se sudbine, prikazi borbe iz rusko-turskih ratova... I, iz pobedonosne epopeje protiv Napoleona. Uz portret Mihaila Miloradovića, među više od tri stotine portreta su Suvorov, Kutuzov... Galerija junaka u helenskoj odbrani nepokorene Rusije. Pred ovom slikom, gotovo da zastaje dah.

Novinar našeg lista u Ermitražu

- Mihailo Miloradović upisan je u pobedničku istoriju carske Rusije. I vi, Srbi, a posebno mi, Rusi, pred ovim portretom treba da zastanemo, jer je ovo mesto počasti i ponosa - govori nam Elizabeta Pavlovna, kustos vojne galerije Ermitaža. - Ovde se uče lekcije o uzvišenosti, patriotizmu, odbrani vere... Koliko smo mi, Rusi, ponosni, toliko treba da budu ponosni i Srbi, iz čijih je korena iznikao ovakav jedan junak.

PROČITAJTE JOŠ: RAZOTKRIVENA MISTERIJA STARA VEK: Romanovi ritualno ubijeni?

Vraćamo se u biografiju Mihaila Miloradovića, slavnog vojskovođe Kutuzovljevog "krilatog generala", i gubernatora Peterburga, u vreme carske Rusije. U ovu, njegovu biografiju, upisano je da je bio, ne samo slavni vojskovođa, već da je, tokom najtežih bitaka za Rusiju, pokazao i da je čovek. Čovek, u pravom smislu te reči. Boreći se za Rusiju, borio se i za svakog vojnika. Po ljudskosti je i upisan, kao niko pre ni posle njega. Mudrošću hercegovačkog Srbina, koju je nasledio od predaka, Bogdana i Stefana, koji su početkom sedamdesetih našli utočište u Peterburgu, vodio se do kraja života. Ruski vojnici su ga voleli i sledili, zabeležili su ruski biografi.

Elizabeta Pavlovna i Ivan Fjodorovič Prima

Velika žalost je bila u narodu tadašnje Rusije, kada su ga u ustanku protivnika cara Nikolaja I, upravo ruski vojnici ubili. Pucali su mu u leđa.

- Pre nego što je izdahnuo, molio je da mu kažu ko su ubice - slušamo priču u Ermitažu, ispred portreta lepog generala Miloradovića. - Odgovorili su mu posilni: "U vas nisu pucali ruski vojnici", pucali su izdajnici. On je uzvratio: "Sada mirno mogu da umrem".

PRECI VERNICI I RATNICI

PLEMIĆKA porodica Miloradović, iz okoline Mostara, u Rusiji je potražila utočište, bežeći od turske vlasti, početkom 18. veka. U tadanjši, carski Peterburg, prvi su stigli Bogdan i Stefan, rudari, kopači srebrne rude. Porodica se kasnije uvećavala i za vreme Petra I Velikog, tek se pronelo njihovo ime u velikoj, carskoj Rusiji, koja će proslaviti njegove srpske korene. Mihailo Miloradović, znameniti ruski vojskovođa i prvi čovek petrogradske gubernije, sahranjen je u manastiru Aleksandra Nevskog, u Sankt Peterburgu. U kripti, ispred oltara, počivaju njegove mošti.

MOSTARSKI SRBI

TOKOM prethodnih decenija, među ekskurzijama sa bivših jugoslovenskih prostora, koje pohode Sankt Peterburg, najmanje je mostarskih Srba. Da znaju koji njihov predak počiva u jednom od najznamenitijih manastira, a možda im još to niko nije ni rekao, dolazili bi da se poklone moštima Miloradovića. Nešto nauče u ovom, najznamenitijem muzeju na svetu, u kome Rusi čuvaju uspomenu na njihovog pretka.