DANKO Petrović iz Arnajeva sa suprugom Radom, njihovo četvoro dece, i majkom Slobodankom, ovog oktobra proslavlja svoje lične, male jubileje, ali ipak važne. Njima vredni datumi, nanizani na pragu jeseni, pokazuju kojim putevima je koračala njihova velika porodica, u kojoj su dve generacije policajaca, a u familiji čak ukupno šestorica. Vredni, pošteni i istrajni, svoje sinove i ćerku uče da postanu baš takvi ljudi.

Iz kuće svog pradede u ovom selu na obodu Beograda, Danko, saobraćajni policajac u Barajevu, već tačno 25 godina odlazi na posao. Odnedavno njegov sin prvenac, Lazar (21), istom stazom korača ka policijskoj stanici u Rakovici, gde broji prve radne dane. Početak oktobra za ćerku Anu (19) značio je i početak studija. Luka (17) će još malo biti maturant, dok niže pobede u FK Voždovac, a Ognjen (9) tek što je pošao u treći razred u lokalnoj školi.

Nedavno se za domaćine, Petroviće iz Arnajeva, koji uz svoje poslove obrađuju i zemlju, čulo kada im je u posetu došao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ističući tada svoje poštovanje za "porodice u kojima se ljubav prema uniformi prenosi sa kolena na koleno".

PROČITAJTE JOŠ - ĐACI, A VEĆ PRAVI POLICAJCI: Budući čuvari reda sprečili krađu u centru Beograda

- Kada su mi javili da ćemo imati goste, samo što se nisam prevrnuo sa traktora - kaže Danko kroz smeh. - Mi smo skromna, seoska porodica i bilo nam je drago zaista.

Trenutno najpoznatiji policajac u kraju, kako kažu njegove kolege među kojima je omiljen i poštovan, nije jedini u svojoj užoj familiji koji je odavno poneo uniformu. Osim njega i njegovog sina, polaznika 15. klase Centra za osnovnu policijsku obuku, policajci su i Dankov brat od strica i njegov sin, kao i dva sinovca, od brata od tetke...

- Ovaj posao je težak i odgovoran - kaže Danko. - Decu učim vrednostima uz koje sam i ja rastao. Najvažnije mi je da smo živi, zdravi, normalni. Učim ih da budu zadovoljni time, Sve drugo - polako. Stići će se...

Danko i Lazar Petrović

Supruga Rada podržava Danka u tome, pa onda nam otkriva da je dvoje dece rodila dok je on bio na Kosovu i Metohiji.

- Ana se rodila u aprilu 1999. godine, a Luka 2001. dok sam bio na terenu - pojašnjava Danko.

Uz redovan posao, koji rade u smenama, obrađuju i oko četiri hektara zemlje. Skućili su se u Arnajevu, tu su započeli bračni život, gde je priroda prelepa, blizu Beograd, mada ipak često bude teško, jer je najbliži prevoz na 15 minuta peške od kuće, nema vodovoda, a i asfalt su dobili nedavno...

- Pomažu deca kada tovarimo ječam ili pšenicu - kažu Danko i Rada, ponosni na svoje naslednike.

Ćerka Ana

PROČITAJTE JOŠ - JOVICA MILENKOVIĆ O DRAMI SVOJE ĆERKE: Hvala policiji, moja Tina sada ima novi bubreg

Namnožila su se pitanja - kako istrajavaju, koja je njihova formula kada su uspeli da vaspitaju i školuju četvoro dece...

- Nije uvek lako, ali je ipak mnogo lakše kada smo zajedno - složni su Petrovići.

Iz kuće, koja je nekada bila među samo tri na početku istorije Arnajeva, ispraćaju i dočekuju Lazara, Anu, Luku i Ognjena, pa kada se svi okupe, uglavnom vikendom, podmlade se temelji, topliji je hleb, a za brige nađu novu snagu.n

SAMO DA NE ZASPIM

LUKA i Lazar od malena su pokazivali talenat za fudbal. Luka i dalje trenira, a njegovi mama i tata se sećaju, kako je rano odrastao i postao odgovoran. Danko i Rada nisu mogli svakodnevno da ga vode na treninge i utakmice, dok je još igrao za Zvezdu.

- Nije imao punih devet godina, kada je morao ujutru da spakuje ranac sa knjigama, pa dodatno opremu. Sestra onda posle škole vrati knjige, a on na jedan autobus, pa drugi, treći, sve do "Marakane". Strašno je odgovoran... Sećam se da smo stalno pričali, a on bi mi rekao - "Ničeg se, tata, ne plašim, jedino se bojim, zaspaću, pa ću da promašim stanicu" - priča Danko.