DOK je studirala fiziku u ruskom Saratovu, Ljubov Mironova nije ni slutila da će je kasnije predavati studentima u njoj tada potpuno nepoznatom gradu na istoku Srbije. Igrom slučaja i životnih okolnosti, tome je kumovala ljubav na letovanju, a kasnije i brak, zbog kojih je pristigla u Požarevac.

- Svog bivšeg supruga upoznala sam na letovanju u Petrovcu na Moru. Tada sam bila na postdiplomskim studijama u Moskvi, a onda se vratila u Saratov, gde sam predavala na Fizičkom fakultetu. Međutim, letnja ljubav nastavila se i na daljinu, da bi 13. januara 1991. godine bila krunisana brakom - priseća se Ljubov.

Iako je došla u sasvim novu, nepoznatu sredinu, brzo se snašla i uklopila, ali i uspešno naučila srpski jezik, za samo godinu dana.

- Uskoro sam dobila i srpsko državljanstvo, jer sam nostrifikovala diplomu i počela da radim kao predavač na tadašnjoj Višoj tehničkoj školi. Sada su uslovi za državljanstvo blaži, ali tada su bili stroži, pa je bilo poželjno imati radno mesto - priča Ljubov.

Pročitajte još - KUBANAC “OTKRIO” SRBIJU: Volim što Beograd "živi" na ulici, svi su nasmejani kao da nemaju problema

Osim studentima, uvek se posvećivala i svojoj velikoj ljubavi - slikarstvu, kojem je bila naklonjena još od detinjstva.

- Moja majka bila je šnajderka, a otac stolar. Iako sami nisu studirali, veoma su držali do toga da ja, njihova ćerka jedinica, steknem visoko obrazovanje. Iako sam htela na umetničku akademiju, sugerisali su da se opredelim za neki "ozbiljniji" fakultet i tako sam upisala fiziku - priča Ljubov.

Ipak, ljubav prema slikarstvu nikad je nije napustila, pa mu se rado posvećuje u slobodnom vremenu. Učestvuje na brojnim likovnim kolonijama, kao član ULIS "Milena Pavlović Barili", a odlično sarađuje i sa ULUK "Art" iz Kostolca.

- Moja osnovna tehnika je ulje na platnu, a slikam i akvarel i akrilik na platnu. Rado učestvujem i na humanitarnim kolonijama, sa kojih slike idu na aukciju, za pomoć pojedincima ili ustanovama - kaže Ljubov.

Iako se, u međuvremenu, razvela, kaže da nema nameru da se vraća u Rusiju.

- Ovde mi počivaju roditelji, koji su došli za mnom iz Rusije. Ovde radim, imam svoje studente i svoje prijatelje. Osećam se prijatno i ne planiram da se vraćam u Rusiju - kaže Ljubov.

Ono što joj se najviše dopalo u Srbiji i ne prestaje i dalje da je osvaja, jeste velika gostoljubivost ljudi i njihova spremnost na šalu.

- Sviđa mi se taj otvoren duh kod ljudi koji su spremni da ugoste, da prihvate, da se nasmeju, da zaplešu, zapevaju. Osim toga, uz sarmu, podvarak, gibanice i praseće i jagnjeće pečenje, osvojio me je prebranac, jer tog ukusnog jela nema kod nas u Rusiji - kaže Ljubov.

Pročitajte još - Stranci u Srbiji: Domaćine hvale, prljavštinu kude

Osim duha ljudi, osvaja je i lepota predela u Srbiji i plodna zemlja koje ima na svakom koraku. Kaže da ovde, ako posadiš seme, ono obavezno nikne, a to nemaju mnoge države na svetu.

RODBINA

- Odlazim povremeno u Rusiju, jer imam rodbinu, braću i sestre iz familije. Kad odem u posetu, vidim da su plate slične kao u Srbiji, ali su cene veće nego ovde - upoređuje Ljubov.

U Požarevcu nema rodbinu, ali ima brojne kolege i prijatelje. Tu je i nekoliko njenih zemljaka, sa kojima se rado druži, jer ih povezuju isti koreni.