Sizifovim putem do Lovćena

ISPOD vrednih ruku Luke Lagatora izašlo je mnogo sjajnih umetničkih ostvarenja, ali ciklus koji priprema svom rodnom Cetinju pod imenom "Sizifov put", biće kruna njegovog bogatog stvaralaštva. Istaknuti crnogorski slikar i karikaturista, delima obeležava novo vreme tražeći inspiraciju u prošlosti - "Oktoihu", crnogorskim dinastijama, Njegošem posebno, bogatom istorijom prestonice, poezijom Lesa Ivanovića, cetinjskom mikroklimom...

- Reč je o slikama na platnu, među kojima ima i poliptiha velikih dimenzija, koje posvećujem mom Cetinju, koje mi je, otkako znam za sebe, bilo i ostalo večita inspiracija. To se savršeno uklopilo i u moj poslednji životni ciklus, koji traje više od dvadeset godina i trajaće do kraja života, pod nazivom "Sizifov put". Možda zvuči pomalo neobično da se jedna posveta rodnom gradu može uklopiti u ciklus koji se najvećim delom zasniva na teoriji apsurdnosti koja je jedan od pristupa mnogim stvaraocima, a pre svega filozofima i književnicima - kaže za "Novosti" Lagator. - I mi likovni umetnici, i te kako, možemo naći svoje uporište i polazište u apsurdu, ali koji nije sam za sebe i sam po sebi, već jedan veoma kompleksan fenomen. Mene za Cetinje, pored ostalog, veže i sreća kao neizbežan faktor koji me ispunjava, jer bez nje teško da bi bilo želje da se ide napred i dosegnu novi ciljevi. Alber Kami u svom delu "Mit o Sizifu" kaže: "Ne možemo da otkrijemo apsurd, a da ne budemo privučeni željom da napišemo neki priručnik o sreći. Ali postoji samo jedan svet. Sreća i apsurd su dva sina iste majke zemlje. Oni su nerazdvojni. Pogrešno bi bilo reći da se sreća nužno rađa iz apsurdnog otkrića. Dešava se tako da se osećanje apsurda rađa iz sreće". U ovom Kamijevom razmišljanju može se kriti i moj odgovor na pitanje - zašto Cetinje.

Pročitajte još -Cetinje: Humorom po tranziciji

Na platnima dominiraju "metafizički pejzaži", na kojima se prepoznaje Cetinje.

- Međutim, nije reč samo o ambijentu, već je kroz ovaj opus provučen duh Cetinja i to od samog njegovog nastanka pa do danas. Trebaće mi još nekoliko godina da završim ovo čemu sam sada predan, gotovo u potpunosti, a onda sam planirao da sve to izložim na Cetinju. Tom prilikom, ako se za to stvore uslovi, promovisao bih iprigodnu monografiju - dodaje naš sagovornik.

Jedna od slika Luke Lagatora

Uz kičicu sa kojom najviše druguje Lagator, kad ima vremena, zameni je olovkom i otisne se u drugačiji svet - svet karikatura gde je godinama u društvu top 20 svetskih karikaturista!

- To nije nikakav zvanični rejting, koji i ne postoji, već se radi o gradaciji koju svake godine ističe jedan kineski sajt koji prati šta se događa na svetskoj sceni kada je u pitanju festivalska karikatura, a jedini kriterijum je broj osvojenih nagrada određene godine. To me svakako čini ponosnim i daje mi novu snagu da i na ovom polju ostvarim što je moguće više. Raduje čoveka kada vidi da njegov trud bude zapažen i nagrađen negde u belom svetu. To je veliki motiv koji me drži - poručuje Luka Lagator.

"VIJENAC" U STRIPU

LUKA Lagator je prvi, i zasada jedini umetnik, koji je Njegoševo remek-delo preneo u strip. Posao nije bio nimalo lak.

- Predstaviti "Gorski vijenac" u stripu za mene je bio veliki izazov. Nije problem samo u kadriranju pojedinih situacija, već je trebalo valjano rešiti i mnoge druge probleme. Glavni likovi se pojavljuju sve do samog kraja, ali isto tako ima i onih koji se samo jednom javljaju, a tu su i masovne scene u vidu kola, koje se ne mogu zaobići, jer se baš u tim pevanjima saopštavaju mudre i značajne poruke. Najveći problem za crtača jeste ujednačavanje dela u smislu držanja potrebnog nivoa, kako kada je scena u pitanju, tako i kada se radi o likovima, tekstu i ritmu - ističe Lagator.