BIOTEHNOLOG U MASAČUSETSU: Biće proizvodnje ljudskih organa

VEĆ danas u laboratorijama biotehnologije mogu da se izbrišu ljudski geni, i da se analizira skoro svaki metabolit naših ćelija. Sekvenciraju se sve ćelije organizma, svakog organa, a jedan od osnovnih problema jeste što današnji kompjuteri nemaju skladišnu moć kako bi "pohranili" informacije o ćelijama do kojih naučnici dolaze. Kompjuterska memorija i brzina rada mašina udvostručava se na 18 meseci, dok se naučne informacije iz oblasti genetike dupliraju na sedam.

Ovo je delić sa beogradskog mentorskog predavanja Nikole Ivice, biotehnologa, istraživača iz najprestižnije svetske laboratorije na bostonskom Masačusets institutu za tehnologiju.

Rođeni Pančevac, talenat iz Petnice, diplomac Harvarda, jedini je Srbin koji istražuje "vrata do vrata" sa naučnicima kao što su Feng Zang odnosno Dejvid Sabatini. Kinez sa MIT je jedan od dva tvorca "Krisper tehnologije" iz 2015. zahvaljujući kojoj je moguće brisati ljudski gen iz ćelije odnosno "popravljati ga". Za Sabatinija se u naučnoj zajednici kaže da je najgenijalniji čovek veka jer se dosetio da koristi "Krisper"- kako bi skenirao 20.000 gena svake ljudske ćelije tragajući za onim koji utiču na pojavu kancera i drugih anomalija. Brisanjem esencijalnih gena koji utiču na stvaranje raka (nekontrolisano bujanje ćelija) našao se na putu velikog otkrića. U kompaniju profesora Sabatinija sa MIT prošle godine uloženo je 400 miliona dolara, što govori da se investitori nadaju da će uskoro imati lekove.

* Šta momak iz Pančeva radi u laboratorijama MIT?

- Bavim se, između ostalog, istraživanjem funkcije do sada nepoznatog metaboličkog gena. Istraživanje je u toku, a eksperimenti ukazuju na to da je u pitanju senzor za toplotu i regulator temperature u ćelijama. Ovo je prvi a možda i jedini takav gen u ljudskoj ćeliji. A, njegova funkcija je verovatno kompleksnija nego što možemo i da zamislimo.

* Šta bi se moglo dogoditi ako otkrijete tajnu gena koji reguliše toplotu ćelije?

- Toplota ćelije i proces starenja su u korelaciji. Starije osobe više osećaju da im je hladno. Tragajući za odgovorom na koji način ćelija reguliše toplotu može se doći i do načina kako usporiti starenje ili kako reprogramirati čovekov "biološki sat". Kod starenja metabolički put je usporen i njegovim "ubrzanjem" kvalitet života starijih bio bi bolji. Ovde se ne radi o traganju kako da čovek živi 200 godina, već kako da popravi kvalitet života u šezdesetoj, sedamdesetoj, devedesetoj...

* Kada bi čovečanstvo moglo da se nada ovim novim lekovima zasnovanim na istraživanju biotehnologa?

- Kroz 10, najkasnije 20 godina, posledice današnjih naučnih proboja biće kolosalne. U toku je stvaranje potpuno novih industrija koje će proizvoditi organe, usporavati starenje i lečiti najteže bolesti. Izlečenje Emili Vajtfild od leukemije 2012. preko imunoterapije smatra se prekretnicom. Kompanije "Džuno" i "Kajt", u vlasništvu istraživača koji su napravili prodor u lečenju leukemija su prodate za 9 odnosno 12 milijardi dolara, a od 100 miliona dolara koliko je u biotehnologije investirano u 2012, prošle godine ta brojka je u 2017. narasla na 11 milijardi.

* Ko danas prednjači u ovoj tehnološkoj trci?

- Do 2014. Amerika je bila ta koja je ulagala najviše novca u biotehnologiju. Od 2016. to je Kina. Kinezi laboratorijska i klinička ispitivanja inovacija i lekova rade u Americi i po standardima Američke agencije za hranu i lekove. To njihova dostignuća čini svetskim.

* Koji inovativni lekovi se trenutno testiraju?

- Rade se klinička ispitivanja lekova za usporavanje starenja. Recimo, upotreba lekova "metformin" i "rapamicin" na životinjama je pokazala da usporavaju starenje. Tu se, međutim javlja problem što starost nije definisana kao bolest pa je u Američkoj agenciji za hranu i lekove u toku proces da se na neki način i to reguliše. Tada bi se lekovi mogli naći na tržištu.

* Opšte je mišljenje da će novi lekovi biti dostupni samo najbogatijima?

- Sve ćelije našeg tela pokazuju šta se dešava unutra i ima li nekih promena. Inženjeringom možemo da napravimo citotoksičnu ćeliju koja proizvodi antitelo da instruiše ćeliju kako da se brani. Praktično može se napraviti ogroman broj varijacija kod lečenja ćelija i prema sadašnjem Zakonu o patentima, moguće je razviti ogromnu paletu lekova. To bi trebalo da napravi konkurenciju na tržištu i da cenu leka učini baš svima dostupnom. Da li će se dogoditi ova "tržišna neminovnost" ostaje da se vidi.

PROČITAJTE I: NEVEROVATNO OTKRIĆE: Naučnici pronašli organ koji se proteže kroz celo telo (FOTO)

* Imunoterapije zasad nisu dale rezultate kod lečenja solidnih tumora?

- Kod lečenja tumora mozga najdalje se otišlo. Kod glioblastoma taj procenat izlečenja iznosi 40 odsto. Put za lečenje solidnih tumora neće biti isti i sada se traga za kombinacijom malih molekulskih ćelijskih terapija i radijacije.

PROČITAJTE I: Vitalni organi se regenerišu

* Kažete da sledi industrijska proizvodnja ljudskih organa?

- Danas možete proizvoditi sve vrste krvi iz matičnih ćelija, a recimo u laboratorijskim uslovima proizvode se i ljudska creva. Umetanjem takvih creva u laboratorijskog miša ispituje se kako dolazi do raka na ovim organima. Sve ovo je sadašnjost. Verujem da je naučnicima jasno kako da proizvedu i druge ljudske organe.

Nikola Ivica sa studentima

SRPSKI NAUČNICI

* KOLIKO je naša nauka obaveštena o svetskim dostignućima?

- Ja sam došao na poziv "Hemofarm fondacije" da njihovim stipendistima održim mentorsko predavanje o dostignućima u biotehnologiji. Pošto se radi o novoj nauci, čak i u svetu je malo ovakvih predavanja. Uprkos tome postoji jedan broj srpskih naučnika koji se bave biotehnologijom, od kojih u Americi treba izvdvojiti Nemanju Marjanovića, čoveka koji sa Markom Zakerbergom (tvorcem "Fejsbuka") radi Atlas ćelija ljudskog organizma. Tu je Nikola Kovačević, koji već ima svoju biotehnološku kompaniju. Profesorka Gordana Vujić Novaković radi na Kolumbija univerzitetu u Njujorku...