RAZLEGLA se komanda, počasna grčka straža rasporedila se ispred spomenika. A ispod, stepenicama, lagano su ulazili predstavnici država pobednika u Velikom ratu.

Grčki kaluđeri su palili tamjan u kadionicama, čime je počeo pomen solunskim junacima, koji su zaustavljeni ovde, pred vratima slobode. Pomen Srbima, Rusima, Grcima, Britancima i Italijanima.

Tako je počelo obeležavanje veka od proboja Solunskog fronta, ovde, na Polikastru, uzvišici iznad puta prema Đevđeliji, na četrdesetom kilometru od Soluna. Sa uzvišice se uzdiže beli mermerni spomenik, petostrana piramida od belog venčačkog mermera. Izvija se prema nebu, pet metara, sa buktinjom na vrhu. Na svakoj strani ovog belega je istovetna poruka na pet jezika: “Herojskim sinovima Srbije, Francuske, Italije, Velike Britanije i Grčke, koji su se, verni zaveštanjima svojih predaka, borili na ovim mestima i pali za slobodu i svetski mir od 1916. do 1918”. Spomenik je otkriven 8. maja 1977. godine. Od tada do sada, ovaj spomenik isijava kao kakav svetionik vremena.

Pitomci Vojne akademije Vojske Srbije i Akademije policije popunili su plato s leve strane spomenika, a s desne zvaničnici država pobednica i predstavnici njihovih oružanih snaga. Vranjanci, Nišlije, Šapčani... Potomci slavnih predaka već zauzimaju pozicije u staroj borovoj šumi, iznad. Doputovali su mnogi i iz Beograda, Bogatića, Ljubovije, Niša, Vršca... Svi sa jednom jedinom željom - da budu deo ovog, neponovljivog memorijala.

PROČITAJTE I: ODRŽAN KOMEMORATIVNI SKUP NA ZEJTILIKU: Zavet potomcima je da napunimo kolevke (FOTO)


- Da pokažemo da smo dostojni potomaka - kažu Nikola Spremo, iz Vršca, i Novica Stamenković, iz Vlasotinca. Prvi praunuk dede Dimitrija, solunca, a drugi sa uspomenama i na golgotu i na Solun.


Marš pobednika prekinuo je razgovor, odjeknuli su taktovi niz polje prema Solunu, pa se oglasila truba. Čula se ponovo komanda: “Mirno! Pozdrav zastavi!” Krenula su znamenja da se uzdižu uz jarbole. Usledila su kratka obraćanja na pet jezika. Pet jezika - jedna poruka:

- Mi, koji danas, ovde, podsećamo na žrtve, svesni njihove veličine i zaloga za slobodu i mir, u obavezi smo da to činimo uvek, obavezujući i mlađe generacije da ih na isti način poštuju.

Grčki vojni orkestar potom je zasvirao himne pet zemalja saveznika. Vojnički pozdrav, a počasna četa plotunima odaje počast himnama. Najpre je odjeknula engleska, pa italijanska, pa himna Srbije, Rusije i Grčke. Posle svake - počasni plotun. Stapali su se plotuni i taktovi.

Bože pravde, ti što spase” - orilo se odozgo, iz borovine, na prve taktove naše himne. Baš se orilo. Možda su Grci bili nešto jači, ali Srbi su se, brate, pokazali.

Ponovo je truba, kao ona koja ih je u ratu bodrila i ispraćala na večni put, najavila polaganje venaca. Zastavničari su spustili zastave prema zemlji. Prema platou spomenika, belega s kojeg je komandovao slavni Franš d’Epere i junačkoj srpskoj vojsci. Govorio je Francuz: “Ponosan sam što sam ih poveo u slobodu njihove željene Srbije.”


SPOMENIK BAJI

Na 75-godišnjicu proboja Solunskog fronta, u Memorijalnom parku savezničkih vojski na Polikastru, postavljena je bista Nikole Pašića uz onu Venizelosa, predsednika grčke vlade u vreme rata. Uz njihove dve biste su i biste predsednika vlada još triju država pobednica. Namera je bila lepa, da zajedno, kao u prošlosti, budu i u budućnosti.

ZALOG ZA BUDUĆNOST

- Ovi dani su za sve nas veoma emotivni, ali ovo su i dani lekcije kolika je cena slobode - kazao je, za “Novosti”, Negovan Stanojević, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Srbije. - Osim što smo im zahvalni za slobodu, zahvalni smo našim precima i za ponos. Malo je naroda sa takvim zalogom za budućnost.

OBLIKOVAO GA SOLUNAC

Spomenik zemljama pobednicama na Polikastru zamislio je ratni pilot Sava Mikić, umetnički oblikovao solunac, arhitekta Aleksandar Sekulić, a sve je najvećim delom platilo Udruženje nosilaca Albanske spomenice. Najpre je bilo dogovoreno da ovaj beli beleg bude postavljen sa makedonske strane. Vlasti u Skoplju su se podelile, a radovi su čak bili i započeti. Tako je spomenik postavljen na grčkoj zemlji.