NOVOSTI U KUĆI TERORA: Od mučilišta tajne policije postao muzej

PRELEPA neorenesansna siva fasada na elitnom peštanskom Andraši bulevaru 60 krije neke od najmračnijih priča koje su se dešavale iza zatvorenih vrata bivšeg zdanja tajne policije - prvo fašističke Partije strelastog krsta, a posle 1945. i komunističke policije. Danas je Kuća terora jedan od najposećenijih muzeja u mađarskoj prestonici i jedini takav u Evropi.

Svakodnevno ga obiđe oko 1.000 ljudi, a za 15 godina, prema rečima Andree Fodor iz pres-službe Muzeja, ugostio je više od šest miliona posetilaca. Osnivač je mađarska vlada, a otvoren je u februaru 2002. Dve godine ranije ovu kuću otkupila je Fondacija za istraživanje istorije i društva centralne i istočne Evrope.

Pročitajte još: Budimpešta uz gulaš i violinu

Kroz tu zgradu za vreme Drugog svetskog rata, pa sve do 1956, prošlo je na hiljade zatočenika. Tu su isleđivani, premlaćivani, drogirani injekcijama koje slamaju volju, prženi strujom... Neki su umirali pod batinama, drugi su se ubijali, ali, kaže Fodorova, ovde egzekucija nije bilo. Postojale su samo ćelije smrti odakle su odvođeni na streljanje. Posebno Jevreji, pred sam kraj Drugog svetskog rata, kada su ruske trupe već stigle do Debricina i Segedina, a Hitler zbacio dotadašnju kolaboracionističku Hortijevu vlast i zemlju prepustio fašističkoj Salašijevoj Partiji strelastog krsta. Tada je iz Jevrejskog geta najmanje između 7.000 i 10.000 Jevreja skončalo na obali Dunava. Danas na njih podseća jedan od najdirljivijih spomenika - odlivci njihovih cipela.

- Na Zidu žrtava, u Muzeju, nalazi se blizu 3.600 portreta - kaže Andrea Fodor. - Ovi ljudi bili su tu zatočeni između 1944. i 1956. Mučili su ih pripadnici Partije strelastog krsta i komunističke policije.

KAD se zakorači kroz vrata Andrašijeve 60, stiže se u dvorište nalik dvorištima starih spratnica u beogradskoj Savamali, gde se sa zajedničkih terasa direktno ulazi u stanove. Centralno mesto zauzima masivni sovjetski tenk “T-55”, koji je za Mađare simbol sovjetske posleratne okupacije.

Foto Muzej kuća terora

Duž celog pravca kretanja posetilaca poređani su prepoznatljivi crni, službeni telefoni, sa brojčanicima, koji sećaju na jedno davno vreme. Video-bimovi s potresnim ispovestima žrtava tajne policije i njihovih potomaka, lisice, odeća i lični predmeti ljudi koji su prošli kroz gulage, uniforme pripadnika Strelastog krsta i SS, nameštaj iz tog doba, insignije oduzete od crkvenih velikodostojnika koje su komunisti deportovali i ubijali - samo su neki od eksponata u ovoj zgradi, gde su završavali i sami pripadnici tajne policije.

Pročitajte još: Do Pešte 200 na sat (FOTO)

U jednoj od ćelija, koje i dalje postoje u podrumu, funkcioner političke policije AVH Erno Šuc mučio je sopstvenog brata, da bi ih na kraju do smrti obojicu pretukao najbolji Staljinov učenik Maćaš Rakoši, tadašnji sekretar KP Mađarske.

OBILAZAK Kuće terora počinje od drugog sprata nadole. Na poslednjem spratu je manji deo posvećen fašističkoj vlasti i Partiji strelastog krsta, a veći sovjetskoj okupaciji. Na mnoštvu monitora vrte se filmovi iz vremena kada su nemačke trupe 19. marta 1944. godine ušle u Mađarsku. Tu je i soba sa dugačkim stolom, postavljenim tanjirima sa amblemom Partije strelastog krsta. Na čelu stola je lutka - lider Partije Ferenc Salaši, u uniformi.

Drugi deo sprata posvećen je gulazima. Odmah posle rata, oko 200.000 Nemaca deportovano je iz Mađarske, a oko 100.000 Slovaka oterano u Čehoslovačku. Oko 600.000 Mađara prošlo je kroz sistem gulaga širom SSSR-a i polovina njih se nije vratila. Poslednji ratni zarobljenik Andraš Toma kući je stigao tek 2000.

Sovjetski savetnici su od 1945. delovali u svim oblastima mađarskog života. Sobu sovjetskih savetnika krase neuredno okrečeni zidovi sa sivom bordurom od masne farbe, Lenjinov i Staljinov portret, srp i čekić, crvena zastava i u istoj boji masivne fotelje i stočić pored starinskog radija. Misija savetnika bila je da uspostave administrativni sistem nalik sovjetskom, da pomognu političkoj policiji i da organizuju suđenja prema sovjetskom modelu. Poslednji savetnik otišao je iz Mađarske tek 1989.

Na prvom spratu nalazi se lavirint napravljen od komada sapuna od svinjske masti, teških po kilogram, proizvedenih u kolhozima. Tu je i crni ZIM automobil - simbol zastrašivanja. Koristila ga je politička policija, noću. Njime je sakupljala žrtve.

NAROČITO atraktivan je rekonstruisani kabinet šefa političke policije AVH Petera Gabora, sa masivnim stolom u duborezu, penkalom, pepeljarom i čivilukom s uniformom. I sam Peter Gabor završio je na kraju iza rešetaka, kada je Staljin, 1953. godine, krenuo u antisemitsku čistku sopstvenih redova.

U podrumu se nalaze rekonstruisane ćelije: mokra ćelija u kojoj se stajalo u vodi do kolena po ceo dan; lisičja rupa visoka samo metar, u kojoj je vladao potpuni mrak; kaznena ćelija i soba za “disciplinovanje”, obložene sivim sunđerima...

U Muzeju nema prikaza zločina počinjenih u vreme Hortijevog režima.

BIČEVI I PENDRECI