PRVI PREVODILAC SA ZNAKOVNOG JEZIKA OŠTEĆENOG SLUHA: Povezujem druge sa nama koji ne čujemo

Ljiljana Radovanović (41) zvanično je postala prvi prevodilac sa znakovnog jezika s teškim oštećenjem sluha u Kruševcu. Velika pobeda za zajednicu onih koji ne čuju došla je posle donošenja Zakona o upotrebi znakovnog jezika, koji je omogućio gluvim i nagluvim ljudima da rade kao prevodioci i tumači. Prva obuka počela je ovog leta u Vrnjačkoj Banji, a Ljiljana je, zajedno sa kolegama, u Valjevu juče primila zasluženi sertifikat.

Gluvi i nagluvi imaju prava na besplatno prevođenje u različitim situacijama u zdravstvu, pravosuđu, policiji i institucijama lokalne samouprave. Prevodilac je ključan, a put do tog zvanja, u Ljiljaninom slučaju, bio je samo trnjem posut.

- Od rođenja, na desno uvo nisam čula, a na levom je oštećenje sluha 50 odsto - priča, za “Novosti”, prevodilac Ljiljana Radovanović. - Porodica mi je bila uvek velika podrška, ali su mislili da za moju nezavisnost nade nema.

Na sreću, potpuno drugačije mišljenje o Ljiljaninoj budućnosti imali su u Školi za učenike oštećenog sluha i govora u Jagodini. Sagovornica “Novosti” priseća se razgovora koje je sa njenim roditeljima vodio logoped Veljko Petković, koji ih je uveravao da će ona uspeti da se zaposli i da bude svoj čovek.

- Polako sam počela da govorim, jer skoro ništa nisam pričala u detinjstvu, a onda i da pišem i koristim znakovni jezik - kaže Ljilja, koja je za prevod spremna i u hitnim situacijama. Posle 11 godina školovanja, tokom kojih je i za nas, odlične đake, bilo moguće da završimo samo frizerski ili smer za poslove u štampariji, vratila sam se u rodni Ćićevac.

PROČITAJTE I: Znakovni jezik kao profesija

Posla za nagluvu osamnaestogodišnju devojku nije bilo.

- Morala sam da radim u proizvodnji drveta, fizički posao, sa muškarcima, za bansekom, punih pet godina - priseća se neustrašiva Ljiljana. - Nije bilo druge, htela sam da zaradim svoj dinar. Ipak, to me je mnogo koštalo, jer sam zbog rada na mašinama izgubila dodatno još oko 30 odsto sluha.

Od 2010. godine je u programu javnih radova za osobe sa invaliditetom. Tu je, kako kaže, savladala aranžiranje, šivenje, krojenje i dekupaž. Aktivna je u kruševačkoj Osnovnoj organizaciji gluvih i nagluvih, gde su je predsednik Radoslav Milanović i sekretar Ivana Đorđević Filipović podržali u tome da postane prevodilac.

- Cilj mi je da gluve i nagluve osobe pre svega budu zdrave, i zato u bolnici i u apoteci ne sme da bude greške u komunikaciji - navodi naša sagovornica, i dodaje da joj je pokojna majka Miladija bila velika podrška, kao i da su njen oslonac sestra Ljupka i brat Ljubiša. - Prevođenjem povezujem one koji čuju, sa nama koji ne čujemo. Dok svi ne shvate da smo jedan svet.

HRABRI SVE MOGU

U Srbiji živi oko 130.000 gluvih i nagluvih, a 130 ih je aktivno u Kruševcu. Ljiljana Radovanović nečujuću zajednicu opisuje kao inteligentnu i čestitu, a kao problem ističe - komunikaciju, mogućnost za veće zapošljavanje i nedostatak prostora da pokažu šta umeju. Ipak, dodaje, kada si hrabar preskačeš sve prepreke.