SVE je relativno osim vremena i ljubavi. Malo je ljubavi ispunilo tegobni život Mileve Marić (1875-1948), ćerke Miloša i Marije Marić iz Titela, koju istorija još nepravedno prepoznaje samo kao bivšu suprugu nobelovca Alberta Ajnštajna i majku njihove dvojice sinova. Ne samo za nauku, nego i za zajedničke potomke, Mileva je decenijama bila potisnuta iz sećanja.

Mnogo vremena, matematički precizno rečeno - 70 godina, 40 dana 21 sat i oko 30 minuta proteklo je od Milevine smrti do 16. septembra ove godine, kada su njeni i Albertovi čukununuci i praunuci najzad posetili ciriško groblje na kojem Mileva počiva od 4. avgusta 1948. godine.

Mileva je tu sahranjena po pravoslavnom običaju uz opelo ruskog sveštenika, oca Šubova, a u lokalnim novinama objavljena je čitulja ovog sadržaja: "Odlazi na večni počinak naša voljena majka Mileva Ajnštajn Marić", u potpisu: Hans-Albert i Frida Ajnštajn iz Berklija (Kalifornija) i Eduard Ajnštajn. U vremenu koje je usledilo, potomci su potpuno zaboravili Milevu.

- Sedam decenija zaborava, mnogo je to vremena! - kaže, za "Novosti", Petar Stojanović Kajzer, osnivač Memorijalnog centra "Nikola Tesla" u severoistočnom švajcarskom gradu Sen Galenu, koji je uz podršku Grada Ciriha i generalnog konzula Srbije Zorana Jeremića, godinama pokušavao da okupi potomke na Milevinom počivalištu.

Razumevanje za ovu ideju Stojanović je našao najpre kod Mire Ajnštajn, Milevine i Albertove praunuke, inače unuke starijeg sina Ajnštajnovih Hansa Alberta, kao i njegove druge supruge Doris.

Pregovori sa ostalim, mlađim članovima porodice koji žive u Bernu, Americi i u Izraelu trajali su godinama.

Pročitajte još - Mileve se u Rumi malo ko seća

Stojanović, korenima iz Paraćina, postao je poznat srpskoj i svetskoj javnosti 2004. godine, kada je posle dugog prebiranja po ciriškim arhivama, pronašao podatak da Mileva Marić počiva na groblju Northajm. U tu zajedničku i bezimenu grobnicu dospela je nekoliko godina posle smrti kada je vlast Ciriha naložila da se Milevin zapušteni grob isprazni, a njene kosti premeste u zajedničku grobnicu sa tuđincima za koje kao ni za nju, niko nije mario.

Ovi potresni detalji iz zlehude sudbine njihove prapraprabake izmamili su emocije, pa i poneku suzu petoro Ajnštajnovih, nemo zagledanih u spomen-ploču na kojoj je uklesan Milevin lik i posvetu na srpskom i nemačkom jeziku "Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda". Šaputali su i palili sveće, pažljivo kraj ploče spustili buket belih ljiljana.

Pomenu, koji je služio sveštenik Srpske pravoslavne crkve Simon Prodanović, prisustvovali su i srpski studenti u Švajcarskoj, predsednik Udruženja "Tesla" Andreas Gabahtuler. Profesorka fizike Polin Ganjon iz CERN-a doputovala je iz Štutgarta da se, kako je kazala, pokloni izuzetnoj ženi Milevi Marić Ajnštajn, a dr Ljubo Vujović iz Njujorka poslao je za ovu priliku svoju knjigu o Milevi.

Prema saznanjima "Novosti", inicijativi koju je pre dve godine Udruženje "Mileva Marić Ajnštajn" iz Ciriha podnelo upravi tog grada, da se ekshumiraju posmrtni ostaci Mileve Marić ne nazire se, zasada, pozitivan ishod. Članovi porodice Ajnštajn žive u Švajcarskoj, Izraelu i Americi, i nisu svi u najboljim odnosima, a vlasti Ciriha bez njihovog pristanka neće odobriti iskopavanje.

Ostaje nada da će ovo "pomirenje" potomaka sa Milevom i okupljanje na njenom grobu, razmekšati emocije i ostalih Ajnštajnovih, te da će ona biti dostojno sahranjena u zasebnu grobnicu nedaleko od svog mlađeg sina Eduarda koji je bolovao od šizofrenije.

DVE TABLE

POSLE razvoda od Alberta i njegovog prebege sa starijim sinom u Ameriku, kako bi se spasao od nacista, Mileva je ostala u Cirihu sa mlađim sinom. Svedočili su poznanici da je delovala zapušteno, bila je loše obučena ali nosila je i dalje venčanu burmu.


Mira,Doris i njena unuka

Preminula je u ciriškoj klinici "Eos" u koju je dospela mesec dana ranije zbog šloga. Leva strana tela joj je bila oduzeta i otežano je govorila. Poslednji put se ozarila kada je na samrti posetio stariji sin Hans Albert. Na preostale dve kuće Anštajnovih ciriško udruženje žena postavilo je table na kojima uz Milevino ime piše da je - koautorka teorije relativiteta.

DOPRINELA NOBELOVOJ NAGRADI

PETAR Stojanović kaže da ga je ohrabrilo interesovanje nemačkih medija za sudbinu Mileve Marić. Prvi put u poslednjih 14 godina otkako se svake godine održava pomen na Milevinom grobu pojavile su se dve nemačke televizije. Stojanović smatra da vreme radi za priznavanje Milevene veličine.


Sve više će biti onih koji će shvatiti da ona nije bila Ajnštajnova kuvarica, nego umna žena koju je upoznao na studijama matematike i fizike u Cirihu, te da ona ima znatan udeo u njegovoj naučnoj slavi i Nobelovoj nagradi koju je dobio 1922.