REŠIO DA OSTANE U SRBIJI: Završio tri fakulteta, pa se vratio u rodno selo da pravi kulen

ZAVRŠIO je tri fakulteta - Ekonomski na čuvenom Univerzitetu "Lomonosov" u Moskvi, Studije za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, a master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bio je oficir za vezu Sergeju Lavrovu, ministru spoljnih poslova Ruske Federacije, tokom ministarske sednice OEBS u Beogradu. Sada je savetnik u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Srbije. I uz sve ovo, u rodnom Laćarku, nastavlja tradiciju svojih dedova - proizvodi suvomesne sremske specijalitete po porodičnoj recepturi.

Sve ovo stalo je u dosadašnjih 28 godina Branislava Jovanovića! Zato i ne čudi što je mladić iz ovog malog mesta kod Sremske Mitrovice proglašen za jednog od "mladih heroja Srbije", priznanje koje tradicionalno dodeljuju NIS i "Egzit".

Branislav kaže da ga nisu zanimale mnogobrojne mogućnosti da nastavi da živi i radi u Rusiji, isključivo iz patriotskih pobuda. Želja mu je oduvek da svojim znanjem, iskustvom, kontaktima doprinese svojoj zemlji, zapravo srpskom društvu. Zato je umesto angažmana u svetskim koroporacijama, danas izabrao da se vrati i ostane u Srbiji, a posao u Ministarstvu prihvati kao veliku čast.

Pročitajte još - UZALUD JOJ DOKTORAT: Odbili je bezbroj puta za posao, ali od nečeg mora da se živi

- Ima još mnogo naših studenata širom sveta kojima je cilj da se vrate i služe svojoj zemlji - kaže Branislav. - Procenjuje se da je oko 10.000 srpskih studenata širom sveta. Veliki broj bi se rado vratio i na neki način pomogao. To su znanja i to je snaga, za koju verujem da može da promeni i preporodi ovo društvo. Problem je što mnogi ne budu primećeni, pa u potrazi posla u svojoj domovini dobiju odgovor poput mene, da su prekvalifikovani.

Razočaran takvim početkom, po povratku iz Rusije, Branislav je, pre dve godine, sa roditeljima, majkom Anđelkom, ocem Dušanom i bratom Milenkom pokrenuo porodični biznis. Osnovao je svoj brend za proizvodnju sremskog kulena, šunke i kobasica, ali sa zaštićenim geografskim poreklom, i to - bez ijednog štetnog hemijskog sastojka.

A onda su uspesi počeli da se nižu. Njegov "sremski kulen" je među retkim proizvodima koji su uspeli da dobiju zaštitnu markicu sa oznakom geografskog porekla, a postao je prvi takav proizvod od mesa na teritoriji Republike Srbije. Firma "But-ko" ove godine je dobila i nagradu "Najbolje iz Srbije" Privredne komore Srbije, laureat je za preduzetništvo "Mladi heroji Srbije", a nedavno je, kao vrhunac, Branislav pozvan da bude deo tima za međunarodnu saradnju u Ministarstvu poljoprivrede.

foto Privatna arhiva

- Kockice su se napokon sklopile - priznaje Branislav. - Jeste da je posla previše, da ponekad nema vremena ni za san, da nema govora o velikom novcu, ali radim ono što mi je važno i što volim. Trenutno, nemam slobodnog dana, jer sam neprestano između Beograda i Laćarka, državnog i privatnog posla.

Kao što se trudi na svom državnom poslu, tako je i u porodičnoj manufakturi.

- To je mala firma, a podela posla je takva da smo svi u "aj-ti" sektoru - "'aj ti ovo, 'aj ti ono" - priča kroz smeh Branislav. - Majka je inženjer tehnologije, otac je nadzorni organ, a brat, koji je završio fakultete ekonomije u Moskvi i Londonu, i ja, radimo sve što treba. Zasada, naši mesni "delikatesi" završavaju na poslužavnicima elitnih restorana i hotela, a zbog komplikovanih propisa, još ih ne izvozimo u Rusiju, gde bi svakako imali kupce. Ali, to nam je cilj za naredni period.

foto Privatna arhiva

POVRATAK MLADIH

LjUBAV prema svojoj zemlji jedan je od razloga što je Branislav prihvatio da bude koordinator Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja ima cilj da se naši studenti iz sveta vrate kući. Osnovao je i ogranak srpskih studenata u Rusiji, u kom je već oko 200 članova.

foto Z.Jovanović

PORODIČNA TRADICIJA

PRECI mog oca u Srem su došli 1730. godine, poznati su po nadimku Šaba, dok su se majčini doselili 1756. godine, a njene Vuletiće znaju kao Ličanske - priča Branislav. - Jovanovići se generacijama bave zemljoradnjom i uzgojem svinja. Imamo 100 jutara zemlje pod pšenicom, kukuruzom i sojom, pa svinje sa naše farme jedu hranu koju sami proizvodimo. Imamo 1.500 tovljenika, a upravo meso životinja koje sami gajimo sušimo i pravimo vrhunske mesne proizvode. Meso sušimo i do dve godine i zahvaljujući tom vrhunskom kvalitetu, imamo premijum proizvode.