AKO VAS UDARI JEDNOM, UDARAĆE VAS STALNO: Krv mi je šikljala na sve strane, a onda bi počinjao da tuče i decu

Reporteri "Novosti" na tajnoj lokaciji sa štićenicama sigurne kuće u Beogradu o njihovim životnim mukama.

Poslednji put kada se razbesneo, udario me je iz sve snage u glavu. Uhvatio me je sa obe ruke i zubima mi otkinuo polovinu donje usne. Krv je šikljala na sve strane. Moja mlađa ćerka počela je da vrišti i da me moli da izađemo iz kuće.

Ovako Marija J. (37), za "Novosti", opisuje poslednju scenu svog porodičnog života, koja je za nju do tog trenutka bila svakodnevica tokom 20 godina braka sa suprugom nasilnikom, sa kojim je od svoje 17. godine. I za njene dve kćerke Jovanu (10), Ivanu (19) i sina Marka (18) to je bio jedini način života koji poznaju. Deca nisu bila pošteđena, Ivana i Marko su često završavali brutalno pretučeni, u modricama i sa povredama.

Marija i njena deca sada su na bezbednom. Već tridesetak dana stanari su Sigurne kuće. Na ulazu ovog bezbednog utočišta na tajnoj lokaciji dočekao nas je nasmejani službenik privatnog obezbeđenja, a sve što se dešava u okolini snimaju kamere za video-nadzor. Za mnoge žrtve nasilja ovo je prvi krug slobode koji su otkrili. Marija i njeno troje dece su među njima.

- Dešavalo se da je šutirao sina nogama u glavu iz sve snage, udarao je i stariju ćerku, najmlađu retko. Plašila sam se da će ubiti decu i mene - priča Marija kroz suze.

I pored svega, ona ga ne bi ostavila da je deca nisu nagovorila i pokrenula da uradi nešto.

- Nikada nisam razmišljala da odem. Nisam znala šta ću, kako ću i gde ću - nastavlja naša sagovornica. - Deca su me podstakla. Rekla su - ako ti želiš da trpiš, ti ostani, mi odosmo, ti si postala njegov rob. Što je bilo tačno, jer sam zavisila od njega i nisam imala način da se izvučem. Komšinica nam je pomogla, pronašla je broj telefona Savetovališta i, kada sam ih pozvala, rekli su mi istog trenutka da dođem.

Pročitajte još - SPREČAVANjE NASILjA U PORODICI: Svakog dana pod lupom najmanje dva zlostavljača

Marija nikada nije radila, sa 17 godina se zaljubila, a posle mesec dana poznanstva se venčala. Istog trenutka počela je njena bračna agonija.

- Stalno je pio, a onda bi postajao posebno agresivan. S godinama je postajalo sve gore. Tukao nas je, vređao, izbacivao iz kuće i po zimi. Mi ostanemo napolju i slušamo kako razbija stvari po kući. Nekada smo spavali na stepeništu, a nekada bismo preskakali ogradu susednog dvorišta i čekali da on zaspi da možemo da se vratimo. A, ujutru kada se probudi, počinje ponovo da nas udara, izbacuje - govori Marija.

Živeli su u stalnom strahu, toliko su se plašili da su počeli sami da se sklanjaju kada znaju da on treba da se vrati s posla. Dok govori, Marija zadržava suze, hvata vazduh. Strahote su još sveže u njenom sećanju. Kaže da je suprug stalno obećavao da će da se promeni, ali se to nije desilo.

- Dok on uveče ne dođe kući, deca ne odlaze na spavanje, čekaju obučena jer ne znamo kada će da nas izbaci. On se i sa tim sprdao, govorio bi: "Šta je, spremni ste za bežaniju".

Suprug je, nastavlja, kontrolisao čitav njen život, odvojio je od prijatelja, roditelja, sestre, jer su mu svi smetali, a Marija nije htela da mu se suprotstavlja. Davao joj je novac samo za hranu i strogo je kontrolisao gde je utrošen svaki dinar. Za dve decenije, nikada ga nije prijavila.

Na decu je život u nasilju ostavio snažne i verovatno trajne posledice. Redovno idu kod psihologa, a starija ćerka mora kod psihijatra.

Uz pomoć Savetovališta, ona i starija ćerka Ivana dobile su posao i uskoro će početi da rade kao prodavačice. Marija planira da iznajme stan i započnu samostalan život.

- Ženama koje su u sličnoj situaciji poručujem da ne čekaju ni trenutak. Tačno je to što kažu, ako vas udari jednom, udaraće vas stalno. Okončajte to odmah - kaže Marija.

Shutterstock

SUMNjIVI SMRTNI SLUČAJEVI

OD početka ove godine do polovine avgusta u Srbiji je ubijeno najmanje 25 žena u porodično-partnerskom kontektstu. U toku 2017. ubijeno je najmanje 26 žena. Ova statistika ne odražava realno stanje jer je dobijena praćenjem slučajeva koje su zabeležili mediji. Za mnoga ubistva se ne sazna. Nekada žrtva porodičnog nasilja podlegne povredama posle izvesnog vremena, ali se to ne registruje kao ubistvo - ukazuju organizacije koje se bave ovom problematikom.

Devojčice i žene u Srbiji često su izložene nasilju. Svaka druga žena doživela je neki oblik fizičkog nasilja - 46,1 odsto, a svaka treća fizički napad od nekog člana porodice - 30,6 odsto, navodi se u "Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godne".

BROJEVI TELEFONA ZA POMOĆ

ŽRTVE nasilja mogu da se obrate Savetovalištu putem brojeva telefona: 0800-011-011, 011-3291-440, 011-2441-521, 011-2456-404 od 10 do 19 sati, kao i na broj koji je dostupan tokom noći 062-304-560.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu u junu prošle godine omogućava svima koji imaju saznanja o ovakvoj vrsti nasilja da anonimno o tome da obaveste policiju. Nasilje u porodici može da se prijavi policiji na besplatan SOS telefon 0800-100-600, koji je dostupan 24 sata, ili putem opšteg broja 192.

Sigurna kuća je kolektivni smeštaj, a svaka žena ima svoju sobu. Kuća je organizovana na principu zajedništva, one kuvaju i spremaju, zajedno jedu i to je deo terapijskog procesa, mogućnost da vide da nisu same, da razmene informacije, pruže podršku jedna drugoj. Neretko je Sigurna kuća mesto za se stvore dugotrajna prijateljstva.

POVEĆAVA SE BROJ ŽENA KOJE PRIJAVLjUJU NASILjE

U SIGURNOJ kući, koju smo posetili u Beogradu, u proseku boravi između 30 i 40 žena i dece, a oko 5.000 žrtava nasilja je prošlo kroz nju otkako je otvorena 2000.

Irena Stanojević, zamenica koordinatorke Savetovališta protiv nasilja u porodici, u okviru kojeg funkcioniše ova sigurna kuća, za "Novosti" kaže da se poslednjih godina povećava broj žena koje prijavljuju nasilje i naglašava da je samo napuštanje nasilnika proces koji je kod nekoga kraći, a kod nekoga duži.

- Klima u društvu se menja i ženama se šalje poruka da ne treba da trpe, jer postoje organizacije i institucije koje će im pomoći na putu izlaska iz nasilja. Značajna je poruka da one nisu ni odgovorne niti krive za nasilje koje trpe - ističe Stanojevićeva.

Od žena koje su boravile u Sigurnoj kući, nasilnicima se vratilo njih oko 11 odsto.