SVAKO ko je izgradio uspešnu karijeru reći će vam da je to nemoguće bez velikog truda i odricanja, ali o važnosti ovih preduslova najkompetentniji su da govore oni koji su krenuli od nule. Dokaz Da Vinčijeve teze, da uspešni ljudi ne čekaju da im se stvari dogode, nego izađu i oni se dogode stvarima, jeste i Milana Jeremić, šef kontrole "Mreže" i "Supervizije" u kompaniji "Mocart", u kojoj je pre 17 godina počela kao operater na uplatnom mestu, a danas je deo top-menadžmenta ovog privrednog giganta.

PROČITAJTE JOŠ: U „Mozzartu” na 24 dinara osvojio skoro 80.000 evra!

- Preko poznanika sam saznala da novootvorenoj kladionici treba neko ko bi kucao tikete na uplatnom mestu - priseća se Milana. - Neposredno pre toga upisala sam fakultet i ideja je bila da radim preko leta. U to vreme, "Mocartovo" prvo uplatno mesto bilo je deo poslastičarnice koji smo iznajmiljivali, a ja i tri koleginice smo intenzivno radile od prvog dana. Zbog sjajne atmosfere jedva sam čekala da dođem na posao - nezavisno od toga da li je dan, noć ili imam slobodan dan. Vremenom se posao širio, ali je postojala jedna konstanta: svakog vikenda, svi mi koji smo činili "Mocart", odlazili bismo u obližnji kafić i družili se. Zbog toga sam kolege i šefove doživljavala kao porodicu u kojoj se uvažavao svačiji stav, predlog ili ideja.

PROČITAJTE JOŠ: Promašili tikete i zaradili 2.5 miliona

OSTVARILI SVAKI CILj KOJI god cilj da je bio postavljen, nikada nije bio ni previše blizu da bismo ga lako ispunili, ali ni previše daleko da bi nekome bio nejasan. To je razlog zašto imamo tehničare koji o aparatima jedino ne znaju kako da ih pojedu, ili programere koji su u toj meri specijalizovani za određene stvari da na tržištu nema boljih. Radnika koji ima potencijal možeš da držiš u nekom podrumu i da ne znaš ni da postoji, a možeš i da ga dovedeš do trona. Na to mislimo kad kažemo da su ljudi naš najvredniji kapital - kod nas je to osnov poslovanja, a ne stilska figura. Zaposleni znaju da mogu da napreduju i da im nikada nijedno pravo vezano za platu, staž, bolovanje neće biti uskraćeno - objašnjava Milana Jeremić.

Zbog obima posla, jedni drugima su priticali u pomoć, a jedan od rituala bio im je da na kraju radnog vremena skuvaju kafu i prionu na dovršavanje preostalih obaveza.

- Iako smo naporno radili, za šta smo uvek bili i pristojno plaćeni, zbog "Mocarta" nikada nisam morala da propuštam predavanja, a kad god mi je bio potreban slobodan dan za ispit ili učenje, dobila bih ga. S druge strane, u svakom trenutku se znalo šta je prijateljstvo, a šta su pravila posla, i te dve stvari su bile jasno razdvojene - govori Milana, koja o svojih sedam godina rada na uplatnom mestu priča kao da razgovaramo o letovanjima koja su joj ostala u najlepšem sećanju.

Dokaz principa da je samo srećan radnik dobar radnik jeste i to što se Milana ni ne seća trenutka u kom je "Mocart" prerastao u ozbiljnu firmu, budući da zaposleni svoj posao nisu odvajali od ličnog napretka. U tom periodu Milana je poslata da obučava operatere na novom uplatnom mestu u Kraljevu.

- Poznavanje funkcionisanja uplatnog mesta ima ogroman značaj za bavljenje bilo kojim segmentom posla u industriji igara na sreću. Uplatno mesto je osnovna jedinica naše firme, njena ćelija, i ako neko hoće da razume ovu industriju, mora da pođe od njega - poručuje Milana, čiji je sledeći stepenik u napredovanju bio prelazak u kol-centar.

Sa širenjem posla uveden je daleko napredniji sistem rada od prethodnog, pa je logičan sled događaja bilo formiranje organizacione jedinice čija je uloga, u početku, bila da kontroliše najbazičnije stvari. Vremenom, Milana je postala zamenik direktora Sektora interne kontrole, što je teška i izazovna funkcija.

- Volim disciplinu i ne volim povlađivanje, ali mora da postoji balans: treba imati osećaj za kritiku, ali i nagraditi nečiji rad i trud. Neću prećutati da neko ne radi nešto kako treba, ali osećam veliku odgovornost prema sagledavanju svih aspekata, ne gubeći iz vida da ja treba da budem ta koja će da konstatuje činjenice od velikog uticaja - zaključuje Milana, ističući da joj je "Mocart" omogućio da fakultetski stečeno znanje primeni u praksi, kao i da se u svojoj profesiji nadograđuje.

Jedno od uplatnih mesta kompanije "Mocart"

U kompaniji koja zapošljava više od 4.000 ljudi malo je onih koji bolje od Milane mogu da definišu šta je to što je malu kladionicu u kojoj su se popunjavali tiketi sa mirisom šampita i domaće kafe, za deceniju i po učinilo subjektom koji se smatra školskim primerom onoga kako jedna korporacija treba da izgleda.