KADAR PRVI - MEĐUNARODNI voz uz dugačak pisak pristiže iz Beograda u Vinkovce. Bata Mihailović spreman čeka na vratima da istrči i na staničnoj česmi napuni staklenu bocu. Na peronu komešanje, kao u prvom filmu braće Ogista i Luja Limijera. Čkiljavo osvetljenje, ozbiljno lice otpravnika vozova, užurbani koraci. Neko uvek kasni. Dečja graja, zavežljaji i kartonski koferi u rukama njihovih roditelja. Mimoilaženje i gurkanje u prolazu. Veliki trbusi i fine siluete, boterovske i đakometijevske opozicije. Nekima se putovanje ovde završava, drugima tek počinje.

Red na česmi. Dugo čekanje. Otpravnik daje znak za polazak. Stupanje nogom na ispust kada kompozicija već lagano hvata zalet za nastavak avanture. Konačno, gašenje žeđi posle uživanja u paketiću vanilica posutih snegom šećera u prahu koje im je za srećan put spremila Ljubinkina majka. U taktovima klaparanja točkova na istrošenim šinama prepoznaju ritmove Djuka Elingtona i lagano sanjare o svemu nepoznatom što ih čeka u životu.

KADAR DRUGI - Bata i Ljubinka sledećeg dana protežu noge na Trgu Svete Lučije ispred železničke stanice u Veneciji, a onda preko Velikog kanala vijugajući stižu do trapezoidnog trga, najlepšeg na svetu za pesnika Alfreda de Misea koji je umeo da u ljubomori pije i plače. Hrane preostalim mrvicama grancli golubove ispred Duždove palate i zaustavljaju pogled na fasadi crkve Svetog Marka, zamišljajući mletačke trgovce kako upravo stižu iz Aleksandrije. U dodiru sa skulpturalnim kompozicijama od porfira akumulira se inspiracija.


PROČITAJTE JOŠ:
VOJNIK U VREME NATO BOMBARDOVANjA NA KiM: Bolest mi došla sa uranijumom

KADAR TREĆI - Sledećeg jutra su u Milanu. Sedam je sati. Usplahiren, Bata moli čuvara Kraljevske palate da im pred nastavak puta otključa dveri neoklasicističkog zdanja arhitekte Đuzepea Pjermarinija. Simpatični su mu, pa ih, iz samo njemu znanog razloga, pušta unutra. Dok rud baštini neprospavanu noć, Bata i Ljubinka imaju ekskluzivnu privilegiju da sami zarone u neprocenjive tajne izložbe crteža Vinsenta van Goga.

KADAR ČETVRTI - Konačno, Notr Dam. Utihnuli pred uparađenim mermernim figurama kraljeva, svetaca, čudovišta i demona, poliveni stakličastom dugom sa rozete, osluškuju nečujnog zvonara Bogorodičine crkve iz zova sudbine ispisane gotičkom kaligrafijom. Grad okićen za praznik. Dan pobede, 8. maj 1952. Velika francuska zastava vijori se u naletima toplog vetra ispod luka Trijumfalne kapije. Notr Dam, prvi Ljubinkin pariski kroki.

KADAR PETI - Visoko, pod nebom Pariza, u svodu ateljea u ulici astronoma Urbana le Verijera, iz hrpe sastavnih elemenata proteklog doba, među istrošenim tubama akrilika i dopola ispražnjenim bocama terpentina, nalik onoj sa česme na stanici, tačno šezdeset godina kasnije, iznenada iskrsava izgubljeni crni blokčić i bistri zamagljenu sliku sa inicijalnog puta. Ljubinka sa njegovih korica brižljivo briše prašinu rukavom bluze i vraća ga u živo sećanje. Kraj uzdignute postelje, pred počinak, sledeće tri godine, redovno prelistava dragoceni almanah sa skicama Venecije, Milana i Pariza, nestrpljivo iščekujući nadolazeći pisak onog limijerovskog voza, da je poveze ka svetlosti sa njenih Belih anđela koje je pred kraj života neumorno islikavala tek rođenoj deci svojih prijatelja.