Kosmonaute regrutuju na Krimu, decu inspiriše Gagrinov put u svemir

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

NIJEDAN filmski glumac, pevač ili sportista šezdesetih godina prošlog veka se po popularnosti nije mogao uporediti sa prvim kosmonautom Jurijem Gagarinom.

Pročitajte još:Gagarinov let u istoriju

Svet je za njega čuo 12. aprila 1961, kada je čovek prvi put otišao u kosmos. Sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu poleteo je kosmički brod "Vostok-1", i upamćene su Gagarinove reči: "Krenuli smo". Posle 108 minuta leta, Gagarin se uspešno vratio na Zemlju padobran sa kapsulom je sleteo u Saratovsku oblast nedaleko od grada Engels. Već od iduće godine dan poletanja je počeo da se slavi kao Dan kosmonautike.

Gagarinove fotografije bile su na naslovnim stranama svih većih listova širom sveta. Njegov osmeh i komunikativnost napravili su od njega veliku zvezdu, žene su bile zaljubljene u njega...

Milioni dečaka i devojčica poželeli su da i oni polete u kosmos. O tome svedoči i Muzej kosmonautike, koji se nalazi na Krimu, na teritoriji najvećeg na svetu dečjeg međunarodnog centra "Artek", koji je nedavno posetio dopisnik "Novosti". Naši domaćini tvrde da je upravo Gagarin predložio da se tamo osnuje muzej kosmonautike. Na Krimu, inače, podsećaju da je sa njihove stanice praćen let kosmonauta u orbitu.

Pročitajte još: Gagarinove fotografije u Borči

- Svi sovjetski kosmonauti su posle leta u nebesa dolazili na Krim da se odmaraju i, ako treba, leče. Znajući da su deca budućnost zemlje, Gagarin je poklonio dosta ličnih stvari našem muzeju, koji je zvanično otvoren 1967. godine - govore nam naši domaćini u mestu Gurzuf nedaleko od Jalte.

Deca iz celog sveta koja borave u tom poznatom centru imaju priliku da vide Gagarinov skafander, ali i "stolice" za trening kosmonauta. Posetioci muzeja mogu da vide i padobran sa kojim se posle boravka u kosmosu spustio na zemlju "Vostok-1". Vodič u muzeju sa ponosom priča da je Gagarin dolazio čak sedam puta u "Artek".

U muzeju se čuva i skafander kosmonauta Alekseja Leonova koji je prvi izašao u otvoreni kosmos. Gledajući sve eksponate, lako se uočava koliko je kosmonautika napredovala od šezdesetih godina do danas.

- Posetioci mogu da vide, pa čak i dodirnu "lunohod", vozilo za kretanje po Mesecu. Takav analog se kretao po Marsu i sa te daleke planete slao informacije na Zemlju - priča nam naš vodič.

Hrana kosmonauta je bila u tubama / Foto MK. RU

Danas kosmonauti više nisu popularni kao nekad. Glavni razlog je što su letovi češći i broj kosmonauta sada toliki da je teško zapamtiti sva njihova imena. Njihovi letovi su postali rutina, a sa profesionalcima mogu da lete i bogati ljudi koji mogu sebi da plate to skupo putovanje. Zbog toga se i dalje pamte imena Jurija Gagarina i njegovih drugova koji su napravili prve podvige u kosmonautici.

Gagarinov skafanader iz 1961.

U Muzeju kosmonautike u "Arteku" danas se ne govori o takmičenju dva društvena sistema, priče o ideološkoj borbi i konkurenciji otišle su u prošlost, ali je ostao osećaj gordosti na pretke koji su naterali ceo svet da se divi dostignućima sovjetske nauke.

VAŽNO JE BILO I POREKLO

SVI članovi prvog odreda sovjetskih kosmonauta pričali su da je Gagarin bio ne samo odličan pilot nego i jaka pozitivna ličnost. Ali kod odabira prvog čoveka koji će poleteti u kosmos za tadašnji državni vrh SSSR-a bilo je važno i to što je on bio seljačkog porekla.

Otac Aleksej mu je bio tesar, a majka Ana je radila u mlekari. I Jurij Gagarin je u Saratovu prvo završio industrijsku školu, a zatim je došao u Saratovski aero-klub gde je počeo da leti. Posle odlaska u armiju definitivno se opredelio za avijaciju u kojoj je završio sve škole za vojnog pilota.

„Lunohod“, sovjetsko vozilo za Mesec

DVADESET NAJBOLjIH

SOVJETSKO rukovodstvo je 1959. odlučilo da se formira odred od 20 budućih kosmonauta. Osim letačkih sposobnosti, budući kosmonauti su morali imati i psihološke kvalitete. Za Gagarina su psiholozi napisali da je na visokom intelektualnom nivou i da ima odlično pamćenje.

Gagarin i rezervni kandidati German Titov i Grigorij Neljubov pripremali su se u u gradiću Zvojzdni nedaleko od Moskve, gde je i sada Centar za pripremu kandidata za let u kosmos.

Mališani su i dan-danas očarani kosmosom

RUSI BI U KOSMOS

KADA bi imali dovoljno novca, polovina građana Rusije bi htela turistički da putuje u kosmos! Najnovije sociološko istraživanje je pokazalo da bi 35 odsto građana najveće slovenske zemlje rado pristalo da učestvuje u ekspediciji na Mars i Mesec.

Iako se sve češće čuje tvrdnja kako se svi eksperimenti koji se sada obavljaju u kosmosu mogu uraditi i na Zemlji u laboratorijama, popularnost kosmonautike u Rusije i dalje je velika, dok je na pitanje koja je zemlja glavna kosmička država, čak 62 ispitanika u Rusiji odgovorilo – Rusija.