MILO mi je - rekao je Milo Milunović.

- I meni - šumeo je Sava Šumanović.

U šumi glasova među kafanskim stolicama u "Malom Kliniju", između Bulevara Monparnas i Sen Mišel, otpozdravljanju prisustvuju Stojan Aralica, Petar Lubarda, Masimo Kampilji, Rastko Petrović, Dijego Đakometi i Aleksandar Arhipenko. U čelu, Marko Čelebonović. Muvaju su se tuda, nedaleko, nekoliko vinskih mušica i, u to doba, Sutin, Fudžita i Modiljani. Milozovno vreme za druženje, mada, pokenad, dolazi i do nemilih šumova na vezama.

Smeše se lude dvadesete. Žozefina Beker tek što je stigla i najavljivala plesačka uzbuđenja sluđujući publiku čarlstonom u "Foli Beržeru". Koko Šanel na Trgu Odesa pronosi sveske foviste Kesa Van Dongena. Večeri eksperimentalne poezije i komadi Erika Satija, muzika minimalizma, koja se ponavlja i pozorište apsurda. Šetnje parkom Monsuri i Bulevarom Edgar Kine. Dekada dekadencije i svakojakih poratnih milina, umetničkog i drugog sazrevanja, formiranja, negovanja najfinijeg izraza i dvojezičnog životnog sklada.


PROČITAJTE JOŠ:
TAJNA BAKE OD 101. LETA: Za dug život treba mnogo rada i malo rakije

U 14. arondismanu, južnom predgrađu Malakof i atelju Andrea Lota osavremenio je svoju opčinjenost freskoslikarstvom rane renesanse Mazača i Mantenja, ne previše inspirisan kubističkim formalizmom, stvarajući arhitektonsku strukturu slike, osetljiv na konstruktivističko nasleđe sezanista. Sve to na opšte odobravanje Antoana Burdela koji je, čitajući Gurđajeva, verovao da većina ljudi živi svoje živote u stanju hipnotišućeg budnog sna, s mogućnošću da pređu u više stanje svesti i ostvare puni ljudski potencijal.

Tada je u crvenom kaputu i sa španskim šeširom širokog oboda, mlađahnoj Olgi odmah u strasti nacrtao portret, posle čega su u ljubavi živeli u blizini bulevara Monparnas, pre nego što ga je regent Pavle pozvao da u Beogradu osnuje Likovnu akademiju. Prethodno se pamte Milovi rođendani 18. avgusta na broju 19 Bulevara Sen Mišel. Na trideseti, kao na krštenju, četiri gracije s Kraljičine plaže i apsint. Ima nečeg u tom zavičajnom kršu. Potom kasna jutra i stara navika, kafa i milibrot.

Danas u "Malom Kliniju" šuma nogu stranih gostiju kojima se od umetnosti najviše mile kopije Lotrekovih afiša. Ispred parkiran huverbord. Menjaju se vremena. Milovo društvo je tada sa Aleksandrom Derokom, slikarom, vizantologom, istoričarem umetnosti, sportistom, arhitektom i jednim od prvih kraljevskih avijatičara, jeroplanom pravio ludorije, vijajući se aviončićima oko Ajfelove kule, impresionirajući pariske damice. Lagan bočni vetrić bacao bi ih u zagrljaj Čeličnoj dami.

- Sa va? - šalili su se, za to vreme, stranci sa Savom Šumanovićem, pitajući ga, odmila, na francuskom, kako je, čije suptilno biće na kraju više nije moglo da podnese ovu prefinjenu igru reči u preciznom slikarskom izrazu, pa se potkraj te dekade, uzbuđen, vratio u Srbiju.


PROČITAJTE JOŠ:
AGONIJA 11 NOVOSADSKIH PORODICA: Spavaju u ruševini da ih ne opljačkaju

Posle još nekoliko proslavljenih pariskih rođendana, na ušće Save u Dunav stigao je i Milo. Slikoviti pariski pečati zauvek su ostali utisnuti na njegovim šetnjama zvezdanim stazama iznad Kalemegdana, Košutnjaka i u ponekoj bežaniji iz Resnika. Svi koji su u to doba nešto značili na srpskom stvaralačkom nebu, bili su pariski đaci. Beše to milosna epoha sveopšteg vrednovanja.