KADA je iz Orebića u Dalmaciji krenula u Kikindu da kod oca završi srednju školu, majka je Mirni Rackov u torbu spakovala i kožne opančiće, kupljene jednom u Beogradu. Njih je ponekad, umesto sandalica, nosila kao devojčica. Nije Mirna tada ni slutila da će se baš opanci, desetak godina kasnije, čvrsto uplesti u njenu sudbinu.

Istina, devojčica pridošla sa mora više ne nosi opanke, ali su one i danas svuda oko nje. Ispunjavaju joj život i čine je uspešnom mladom ženom koja živi od svog zanata. Mirna je postala jedina žena opančar u Srbiji i opanke pravi za druge. A one majčine čuva kao najvredniju amajliju. I nosi ih svuda sa sobom, jer veruje da joj donose sreću.

Opanke koje je Mirna napravila lane obule su Sloboda Mićalović i Dara Džokić. Čizme je izradila za Žarka Lauševića, a cipele za Bogdana Diklića. Njenu obuću nosili su snimajući seriju “Koreni”, po romanu Dobrice Ćosića. Ove godine radila je za Lazara Ristovskog i druge glumce filma i serije ”Kralj Petar Prvi u slavu Srbije”. Za ovaj film izradila je i držače za bajonete.

- Nisam ni sanjala da ću jednog dana praviti opanke za poznate glumce. To je velika čast. Za ovaj posao odabrana sam po preporuci, jer je kostimograf Boris Čakširan čuo za mene i tek kada se uverio u kvalitet, poručio je obuću za serije - priča Mirna.


Pročitajte još - Vojvođanske priče: Bez papuča nema ni štafira


Ovim starim zanatom ova mlada žena bavi se već desetak godina. U početku je radila samo za folklorce, a kada se vest o opančarki iz Kikinde “razvezala” šire, počela je da radi za serije, filmove i pozorište. Njena radnja zove se “Maca Papučarka” i baš kao u istoimenoj bajci, to je dom za različite tipove opanaka - srbijanske “pertlaše”, slavonske “kapičare”, bosanske - “sarajevsko polje”, ali i makedonske, crnogorske, ukrajinske opanke...

Mirna Rackov sa kožnom obućom koju sama izrađuje


- Za izradu je najteže “sarajevsko polje”. Ta vrsta opančića je bogato ukrašena, sa više različitih šara, pa se i najmanje prave. Jedan par radim dva dana. “Pertlaši” su najjednostavniji, dnevno može da se izradi po nekoliko pari. Koža se savija prema kalupu, na prstima je ušivena, okolo se plete tankom kozjom kožom i na kraju se na gornji deo uvlače pertle koje se vezuju oko zgloba. U njima se može igrati najviše vrsta narodnih igara, pa se najviše traže. “Kapičar” je slavonski radni opanak, zatvoren je i sličan cipeli. Radi se od tanke, meke kože, i mnogo je lakši od opanaka koji se nose u Srbiji. Makedonski opanak je dosta jednostavniji, ima dva paralelna i jedan poprečni kaiš i jedan oko zgloba. Nedavno sam za kikindsko Narodno pozorište radila ukrajinske opanke, za predstavu “Mirgorod” - veze priču majstorica.

Isto kao i Maca Papučarka iz dečje priče, i ova junakinja iz kikindskog sokaka svakome udovolji. Pravi i čizme, muške i ženske igračke cipele od kože raznih boja, sandale za igre iz Banata. Izrađuje ih najviše ručno, kroji i buši kožu, oblik formira uz pomoć kalupa i šije na staroj mašini “kajser”. Ponekad u pomoć priskače suprug Dragan. I kako to najčešće biva kod dobrih majstora, radionica nije velika. U stvari, mašina je smeštena u dnevnoj sobi, opanci se vezu u hodniku a koža se priprema u predsoblju. A cela kuća miriše na kožu.

Bez čekića nema opančića

- Najvažniji su priprema i dobar materijal, ako koža ne valja, od posla nema ništa - uverava nas Mirna u staro pravilo. - Na početku mi je za izradu opanaka trebalo daleko više vremena nego danas. Ali uspela sam.

Rukotvorine opančarke iz Kikinde

U međuvremenu, Mirna je stekla i esnafsko pismo od Udruženja opančara.

- Najveće je zadovoljstvo, ipak, kada na sceni vidite ansambl od tridesetak, pedesetak igrača, a svi u mojim opancima. Na nekim festivalima nisu verovali da sama napravim toliko opanaka - otkriva Mirna, koja za sebe nije napravila nijedne. Ali, isto kao i njena majka, jeste - za ćerku.

ZANAT SE NE SLUŽI NA TACNI

- JAVLjAJU se oni koji žele da im se zanat pruži na tacni, ali to tako ne ide. Meni su kolege dosta pomagale. Učila sam iz njihovih mustri, video-snimaka, saveta - veli opančarka Mirna.

Sloboda Mićalović u seriji “Koreni”

REGISTRACIJA

- TRENUTNO radi možda nas tridesetak opančara, ali nisu svi registrovani. U Vojvodini smo registrovani samo nas dvoje - kazuje Mirna Rackov.