Vladeta Veljović (73), iz Niša, svoje bogatstvo ne meri novcem nego brojem životinja o kojima brine, a najvećim kapitalom smatra to što je ljubav prema životinjama preneo na svoje najbliže. Sportsku karijeru zamenio je pedagoškim radom s najmlađima u svom konjičkom klubu "Čegar", koji ima 1.700 aktivnih članova. Pored toga što brinu o napuštenim psima, otvorili su i pansion za pse, gde vlasnici pasa mogu da smeste svoje ljubimce.

Pročitajte još - Konji leče i najtananije rane

U porodici Veljović svako ima zaduženje, čak i osmogodišnja Dunja, koja brine o malom zoološkom vrtu. Naslednici - sin Aleksandar, unuk Milan i unuka Mila, brinu o klupskim konjima, ali i o psima.

"Pošto je pas najverniji čovekov prijatelj, konj je sigurno najlepši", "Konj zna kada ste srećni, zna kada ste tužni, i uvek zna kada imate šargarepu i jabuke", "Konj je božanski dar koji vam pruža nadahnuće, veću moć komunikacije i, postepeno, moć privlačenja i upravljanja nad drugima" - samo su neke od poruka koje krase staje Konjičkog kluba "Čegar". Jahanju, ali i osnovnim ljudskim vrednostima, Vladeta neumorno podučava mlađe generacije. Časovi jahanja se plaćaju, novcem ili brigom o životinjama. Tako mnoga gradska deca, koja kod kuće ne podižu ništa teže od kašike, u klubu vredno rade fizičke poslove kao što je čišćenje staje ili timarenje i kupanje konja.

Pročitajte još - Konji nam vrede više od bogatstva

- Sportista sam više od 60 godina, a životinje volim otkako znam za sebe - kaže Vladeta, koji ne može da sakrije emocije kada se pomene njegova ljubav prema životinjama.

- Teško je objasniti toliko zahtevnu ljubav, ali mi je svaka životinja koju sam zbrinuo i o kojoj brinem donela bogatstvo i mir. Davne 1992. godine spasao sam ovaj klub od propasti i uložio u njega sve što sam imao, i još uvek ulažem. Za sve one koji žele da nam se pridruže naša vrata su otvorena. Kod nas ne morate da plaćate članarinu ako ste voljni da radite - priča Vladeta, nekada uspešni fudbaler niškog Radničkog.

Unuka Mila

Pored konja, deo "porodice" su i napušteni psi, koje je spasao sa ulice i pružio im dom. Svi su vakcinisani i sterilisani. Po ugledu na glavu porodice, Milan i Mila odlučili su da otvore pansion za pse.

- Prvi smo registrovali pansion za pse jer smo shvatili da u Nišu ne postoji adekvatan prostor gde bi vam nekao pričuvao psa. Uglavnom je reč o poludivljim azilima, a nama je cilj da psi imaju uslove kao kod kuće. Objekti su klimatizovani, a pse redovno šetamo i imaju nadzor veterinara - kaže Mila, master student biologije, koja planira da, pored pansiona, otvori i ambulantu za četvoronošce.

HRANA

Konj svakodnevno treba da pojede 15 kilograma sena i 30 kilograma specijalizovane hrane.

ŠKOLA

Klub sarađuje sa Udruženjem roditelja dece obolele od autizma i cerebralne paralize, tako da ovi mališani mogu da se druže sa životinjama, što je od velikog značaja za njihovu rehabilitaciju.

Konjički klub sarađuje sa Udruženjem roditelja dece obolele od autizma i cerebralne paralize

TAKMIČENjA

Iako je klub godinama imao titulu najtrofejnijeg kluba u Nišu, odustali su od takmičenja jer je to preskupa investicija.

- Ne mogu da se nosim sa tajkunima koji kao od šale konja plate 200.000 evra. Ako se povrede lako im je da nabave novog, što za nas nije slučaj - veli Vladeta.