Tragovi o misteriji napredovanja i nestanka vikinških kolonija na Grenlandu pronađeni su u kostima srednjovekovnih morževa koje se čuvaju u desetinama evropskih muzeja.

Tokom skoro 500 godina nordijski potomci Erika Crvenog, prvog Evropljanina koji je stigao u Severnu Ameriku, gradili su crkve i kuće i proširivali svoje naseobine na ledenim obodima evropske civilizacije.

Pročitajte još: Otkriveno zakopano blago vikinga (FOTO)

Na Grenlandu su imali kamene crkve sa bronzanim zvonima i obojenim staklom, kao i sopstvenog biskupa. Njihove kolonije su u jednom trenutku bile dom za više od 2.000 ljudi. A onda su nestali. Naučnici su se dugo pitali zašto.

"Zašto su procvetali i zašto su nestali? I da li je njihov najveći uspeh takođe sadržao i seme njihovog pada", upitao je njujorški antropolog Tomas Mekgavern.

Naučnici koji su u muzejima širom zapadne Evrope sakupili retke delove lobanja srednjevekovnih morževa u danas objavljenoj studiji su naveli da je sudbina kolonija izvesno bila vezana za potražnju za kljovama morža među bogatim Evropljanima.

Pročitajte još: Izraelski arheolozi pronašli drevnu fabriku grnčarije

Studija objavljena u "Proceedings of the Royal Society B", pokazala je da je tokom vrhunca nordijskih naseobina, između 1120. i 1400, najmanje 80 odsto uzoraka morževa stizalo pravo s Grenlanda.

"Moguće je da su gotovo sve kljove morža u zapadnoj Evropi tokom kasnog srednjeg veka stigle sa Grenlanda. Rezultati pričaju jasnu priču", rekao je Bastijan Star, norveški naučnik i jedan od autora studije.

Pre desetak godina su mnogi istoričari verovali da je glavni razlog širenja i nestanka nordijskih naseobina na Grenlandu bila promena klime u srednjovekovnoj Evropi.

Međutim, dokazi poput kostiju morža na arheološkim nalazištima na Grenlandu i istorijski dokumenti, među kojima su crkveni zapisi o desecima plaćenim u kljovama morža, nagoveštavaju drugi mogući faktor - da su potomci Vikinga napredovali zahvaljujući unosnoj trgovini kljovama morževa, prodavanim evropskoj eliti i korišćenoj u luksuznim predmetima, poput raspeća, drškama noževa, skupocenim kockicama i figurama za šah.

Arheolozi su verovali da su čuveni srednjovekovni predmeti od slonovače, poput šahovskih figura iz Luisa, seta detaljno izrezbarenih figura iz 12. veka, napravljeni od kljova morževa sa Grenlanda. Ipak, nisu dobili dozvolu da na dragocenim skulpturama sprovedu genetske analize.

"Ovo je prvo istraživanje koje je nedvosmisleno pokazalo da je izvoz morževa sa Grenlanda praktično imao monopol u Evropi", rekao je istoričar Pol Holm.

Antropolog Mekgavern je rekao da istraživanje "menja priču koja se godinama pričala".

Ako su kljove morževa bile izvor srednjovekovnog bogatstva Grenlanda, eksperti sada veruju da je propast tržišta slonovače doprineo propasti naseobina.

Nordijske naseobine na Grenlandu su nestale u 15. veku, nedugo pošto je kontinentalnu Evropu teško pogodila kuga i početak mini ledenog doba, perioda hladnije klime, što je dovelo do drastičnog pada potražnje za kljovama.

Holm kaže da je, posle "uzbuđenja vezanog za donošenje novog i egzotičnog proizvoda" na evropsko tržište, "pad primamljivosti proizvoda zarobilo društvo u opadanje".