Školsko zvono utihnulo pre 23 godine

GRUPA bivših učenika osnovne škole u Crnom Lugu kod Bosanskog Grahova odlučila je da, makar na simboličan način i bar na jedan dan, oživi školu u kojoj se zvono nije oglasilo već 23 godine. Tako su na zajednički susret kod škole pozvali sve bivše đake koji su rasuti po svetu, a u zavičaj u Donjem livanjskom polju dolaze leti, oko Svetog Ilije.

Ideja o okupljanju potekla je od generacije iz pedeset treće, koja je tim susretom obeležila 50 godina otkako je završila ovu školu. Javni poziv đacima uputila je Dara Veber, koja živi u Drvaru, a podržale se je kolege koje su došle iz Beograda, Aranđelovca, Kikinde, pa čak iz Engleske i Australije.

Pročitajte još: OBELEŽAVANjE DANA SEĆANjA NA ŽRTVE OLUJE: Vučić: Niko ne može da nam zabrani da se zovemo Srbima; Nisu priznali Jasenovac, neće ni "Oluju"(FOTO)

- Ono što veže sve nas iz ovog kraja upravo je ova škola koja se nekada zvala "Vojislav Ivetić". Ovde su se školovali đaci iz Peulja, Grkovaca, Nuglašice, Bastasa, Pržina, Kazanaca, Jaruge i, naravno, Crnog Luga. Svi su sada rasuti po svetu, a samo poneko živi u zavičaju. Sva moja letovanja nekada su bila vezana za moje Grkovce. Posle rata sam ponovo počela da dolazim, čim su se stvorile prilike. Sretala sam društvo iz škole na Šatorskom jezeru, kod crkve u Crnom Lugu, ali nam je nedostajalo generacijsko okupljanje - rekla je Bosa Nenadić koja je došla iz Beograda.

Ona se prisetila nekadašnjeg direktora škole Nikole Trkulje, razrednog starešine i nastavnika istorije Mladena Kaluđerevića. Po znanju koje je đacima prenosio iz biologije i hemije, mnoge generacije s poštovanjem se sećaju Zlatka Nenadića, zatim Sime Lovrena, koji je predavao srpski jezik, a bio je i poslednji direktor škole. Nažalost, prozivku đaka nije imao ko da izvrši, jer su školski dnevnici uništeni one godine kada je ratno zlo operacije "Oluja" utišalo školsko zvono, možda čak i zauvek. Ipak, bila je ovo jedinstvena prilika da se sretnu bivši učenik Milojko Popović, iz generacije '66 i nastavnik muzičkog i likovnog Jovo Ivetić.

Bivši učenik Milojko Popović i nastavnik Jovo Ivetić

- Sećam se i nastavnika Jove, kao i Miloša Bojinovića i Mirka Ivetića Mirkaća, koji su predavali matematiku. Zatim, nastavnice Nevenke Brkanlić koja je predavala biologiju, Danice Novaković, koju je posle pola godine na geografiji nasledio Mićo Vranić - sećao se Popović, koji već 19 godina živi u Australiji.

Popović je bio najmlađi đak crnoluške škole na ovom susretu, a najstarija je bila Jela Samardžija, rođena Baroš (86), koja je došla iz Engleske. Ona je nekada davno u Crnom Lugu pohađala tečaj za nepismene, dok je njena rođena, ali mlađa sestra Ruža Barjaktarović, koja je došla iz Beograda, kasnije išla u redovnu školu.

Većina učenika ove škole nekada su bili đaci pešaci, a generacije iz pedesetih na nastavu su dolazile u opancima, noseći na leđima torbe naprtnjače.

- Opanke u kojima sam pošao u peti razred napravio mi je stric od svinjske kože, a bele vunene čarape oplela mi je majka i otkala mi torbu naprtnjaču. Svi smo nosili torbe koje su nam napravile majke. Pre podne smo išli u školu, a po podne smo čuvali stoku. Do škole sam pešačio četiri kilometra u jednom pravcu - prisetio se Ilija Jovetić iz generacije 1953.

Teško školovanje nije ih omelo da naprave uspešne karijere, pa je Bosa Nenadić bila predsednica Ustavnog suda Srbije, Ilija Jovetić načelnik saobraćajne policije u Kikindi, Milojko Popović je uspešan u Melburnu...

Pročitajte još: AKCIJA "OLUJA": Obeležavanje Dana sećanja u Bačkoj Palanci

- Nismo hteli da dođe samo jedna generacija, već smo pozvali sve bivše đake da nam se pridruže, jer želimo da susret bude tradicionalan. Tužni smo jer je škola godinama prazna, a park zapušten. Nameravamo da možda dogodine sredimo park u kojem smo baš mi posadili borove - prenela je Dara Veber, rođena u Kazancima, koja se školovala u Kikindi i Banjaluci, a život nastavila u Drvaru gde je i sada.

Bosa Nenadić, nekadašnja predsednica Ustavnog suda Srbije, i Dara Veber koja živi u Drvaru

Đacima, nažalost, nije imao ko da otvori školsku zgradu, jer je ona odavno napuštena, bez đaka i nastavnika, bez zvona i dečje radosti. Ovaj susret bio je podsećanje na vedre stranice tužnog dnevnika ove škole.

SAMO BIRAČKO MESTO

ZVONO u ovoj školi nije se oglasilo već 23 godine, jer nema kome. I đaci i nastavnici napustili su mesto u avgustu 1995. jer su morali. Otišli su i svi ostali stanovnici bežeći pred vojnom operacijom "Oluja". Zgrada je tada porušena, ali do sada i dva puta obnavljana, prvi put 1999. Neko je odlučio da je ponovo minira, ali je opet obnovljena i 2002. dovedena u funkcionalno stanje. Međutim, đaka i dalje nema, jer su i Crni Lug i okolna sela skoro prazni. Poslednjih godina škola se otvara samo za vreme izbora, jer je tu biračko mesto.