U vreme kada se intenzivno traga za lekovima za teške i neizlečive bolesti, otkriće našeg mladog naučnika dr Vukašina Jovanovića (29) iz Prizrena, izazvalo je veliku pažnju svetske stručne javnosti! Njegovo otkriće nove uloge proteina Bmp5 i Bmp7 u razvoju dopaminskih neurona, značajno će doprineti lečenju Parkinsonove bolesti uz pomoć matičnih ćelija. Vest o ovom otkriću objavljena je nedavno na naslovnoj strani prestižnog naučnog časopisa Journal of Neuroscience, u izdanju svetskog društva za neuronauku.

Studiju je finansirala Izraelska naučna fondacija, a bila je deo doktorske disertacije dr Jovanovića na Medicinskom fakultetu Univerziteta “Ben Gurion” u Izraelu, u laboratoriji profesora Kloda Brodskog. Zahvaljujući njoj, dobio je priliku da se usavršava na američkom Nacionalnom institutu zdravlja u Merilendu, u laboratoriji dr Ilijasa Singeca za preklinička ispitivanja na matičnim ćelijama, koje je vodeće mesto u svetu za ovu vrstu istraživanja.

- U Srbiji je više od 25.000 obolelih od Parkinsonove bolesti, hroničnog oboljenja nervnog sistema, a uzrok je nepoznat i trenutno nema leka - kaže dr Jovanović za “Novosti”. - Ona narušava sistem u mozgu odgovoran za pokrete i koordinaciju, s vremenom napreduje, a simptomi se pogoršavaju. Izaziva smrt vitalnih ćelija mozga, a primarno pogađa neurone koji proizvode dopamin, supstancu potrebnu za rad dela mozga koji kontroliše pokrete i koordinaciju. Kako bolest napreduje, količina dopamina u mozgu se smanjuje, ostavljajući pacijenta potpuno bez kontrole svojih pokreta.

Kako naš sagovornik kaže, nedavno je ideja zamene ovih umirućih ćelija koje produkuju dopamin, privukla pažnju naučnika, kao jedina opcija za potpuno i trajno izlečenje. A značaj njegove studije je u otkriću novih proteina, uz pomoć kojih bi neuroni proizvedeni iz matičnih ćelija, mogli biti iskorišćeni za tretman Parkinsonove bolesti transplantacijom.

PROČITAJTE I: Naš doktor pravi uvo od rebara!

- Naučnici danas mogu da prevedu bilo koju ćeliju odraslog čoveka u matičnu ćeliju - kaže dr Jovanović. - Aktiviranjem određenih gena, ćelije, poput onih iz kože ili krvi, postaju matične ćelije. Tokom mog doktorata u Izraelu, koristeći genetski modifikovane miševe, otkrio sam novu ulogu specifičnih proteina Bmp5 i Bmp7, u embrionskom razvoju ovih neurona. Trenutno u američkoj laboratoriji, u saradnji sa naučnicima iz Austrije i SAD, pokušavamo da matične ćelije prevedemo u različite tipove ljudskih ćelija, kao što su ćelije mozga, jetre, pankreasa, srčanog mišića... Očekujemo da nam to omogući upotrebu ovih ćelija za lečenje neurodegenerativnih bolesti, dijabetesa, infarkta srca, ciroze jetre kao i drugih zasad neizlečivih bolesti.

OTKRIĆE Rad dr Jovanovića na naslovnoj strani prestižnog časopisa

DOKTORIRAO U IZRAELU

ZVANjE magistra farmacije, dr Jovanović stekao je u Beogradu, na smeru za medicinsku biohemiju, 2012. godine. Posle stažiranja u Laboratorijskom centru za medicinsku biohemiju KCS, nije uspeo da se zaposli u našoj zemlji, pa se u oktobru 2013. pridružio laboratoriji Kloda Brodskog u Izraelu. Tamo je i doktorirao na Katedri za fiziologiju i ćelijsku biologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta “Ben Gurion”.


POVRATAK U DOMOVINU

NADAM se da će moj rad stvoriti uslove da karijeru nastavim u Srbiji - kaže dr Jovanović. - Studije sa matičnim ćelijama moguće je obavljati samo u sistemu koji omogućava ozbiljno finansiranje ovakvih naučnih projekata. Sistem finansiranja nauke u Srbiji nije trenutno u mogućnosti da isprati ovakve projekte i to ne zbog novca, već zbog negativne selekcije usled lošeg kriterijuma za dodelu novca. Takva situacija vodi u paradoks - podjednako se finansiraju i izvanredni, kao i potpuno naučno irelevantni projekti. Država pokušava da stimuliše povratak stručnjaka u Srbiju, ali se usled loših kriterijuma vraćaju uglavnom oni koji bi se svakako vratili.