Vojvođanske priče: Slatko nasleđe od porcelana

O SLAVAMA i praznicima, pred goste, na trpezu, kako red nalaže, sitni kolači, torte i razne poslastice, spravljeni po oprobanim receptima, iznosile su se na ukrašenim i dekorisanim tacnama od najfinijeg porcelana. Lepa tradicija se u mnogim sremskokarlovačkim porodicama prenosila na mlađe naraštaje, a stare porodice iz ove, i danas romantikom protkanom varoši, u vitrinama brižno čuvaju dragoceno nasleđe.

Pročitajte još: Vojvođanske priče: Utihnula muzika stare “Olimpije“

Uglavnom napravljenim od porcelana, stakla i nešto manje od plemenitog metala, i danas se u poznatim porodicama Nedeljković, Maširević, Marković, Senežan, Vasić i mnogim drugim, poslastice služe na tacnama nastalim s kraja 19. i početka 20. veka, pred početak Drugog svetskog rata. U domove sremskokarlovčana stizale su iz različitih evropskih radionica, i sačuvane su do danas.

Pročitajte još: Vojvođanske priče: Usred grada bašta i trpeza iz kamenog doba

Već sam pogled na bogato oslikane i ukrašene ili potpuno jednostavne staklene tacne, tanjiriće i činije, lepe primerke primenjene umetnosti, budi maštu, kakvi slatkiši su se na njima posluživali nekada, a miris cimeta, vanil šećera i drugih špecija, gotovo da može da se oseti u vazduhu.

- Svaka porodica je imala neki svoj omiljeni kolač, kao što su reform torta, kuglof, vanilice, štrudle - vodi nas kroz slatku priču iz karlovačke prošlosti, dr Gordana Petković, iz Zavičajne zbirke u Sremskim Karlovcima, autor zanimljive izložbe tacni za torte i kolače.

Gordana Petković, autor izložbe pored tacne porodice Nedeljković

- U kućama su postojale tacne koje su se koristile u posebnim, svečanim prilikama, ali i jednostavne, za svaki dan.

Tacna i servis za vino

Domaćice su, nastavlja da nas vraća u prošlost naša sagovornica, međusobno razmenjivale recepte, a neke od njih su se usudile da objave i kuvare. Tako je čuven “Patin kuvar”, Spasenije Pate Marković, koja je u “Politici” objavljivala recepte i davala kulinarske savete. Kuvar Katarine Popović Midžine, doživeo je nekoliko izdanja.

Po pravljenju ukusnih kolača i torti, među žiteljima Sremskih Karlovaca, bila je poznata i Aleksandra Šanda Raškaj (1884-1975), supruga Juraja Raškaja (1880-1950), prvog notara u varoši. Čuveni su bili susreti u njihovoj kući, kada su se igrale karte - preferans i bridž, pilo karlovačko vino, bermet i jeli kolači.

Tacna porodice Vasić (levo), kuvar Katarine Popović Midžine (levo) i kuvari porodice Maširević (desno)

- I danas se zna i prepričava da je Šanda bila majstor za pripremu poslastica, a u njenom kuvaru sačuvani su recepti za pašinu pitu, zoljino gnezdo, vanil krancle, vojvodin koh, pitu od jagoda, marcipan kuglice, doboš šnite i razne vrste kuglofa - pripoveda autorka izložbe. - Zanimljivo je da je pored recepta zapisivala i od koga ga je dobila.

KUVARI I MODLE

PORED tacni, izloženi su i stari kuvari, a o njihovoj popularnosti svedoče brojevi izdanja. Veliki srpski kuvar napisala je Katarina Popović Midžina, i doživeo je šest izdanja. Tu su u “knjige” sa receptima porodice Maširević.

Tacna za tortu

Stara mašinica za mlevenje oraha i danas može da se koristi, baš kao i modle za sitne kolače, ali i za kitnikez iz porodice Senežan. Ovaj slatkiš od dunja Maširevići i danas prave.