ZAŠTITNI ZNAK PECAROŠA BREZANA: Pivski petao zavodi kraljice reke

AKO je galski petao jedan od nacionalnih simbola Francuza, onda je za Crnogorce, posebno ribolovce-mušičare, to pevac iz Pive! Za pernatog ljubimca čulo se nadaleko, a gotovo da nema brzaka gde na njegovo pero ne trzne pastrmka. Nekim čudom uspeva da opstaje pred "jurnjavom" pecaroša, koji ga čerupaju obično uoči sezone ne bi li se dočepali zlata vredne peruške.

- To je pivski dragulj, koji je postao zaštitni znak Brezana, Seljana, Miljkovca i drugih krajeva na oko 850 metara nadmorske visine u plužinskoj opštini - priča, za "Novosti", pecaroš Slobodan Bastijančić. - A njegovo pero mnogo vredi. Davali su ljudi i po kilogram duvana (oko 20 evra) za pet ili šest peruški iz koje će iznići garnitura mušica, na koje će "udarati" kraljica reka.

BASTIJANČIĆ priča da je bilo pokušaja da se pivski pevac naseli i u druge crnogorske krajeve, ali bezuspešno.

- Samo je u Pivi on pravi i jedinstven. Očigledno da mu promenjeni uslovi života nisu odgovarali, tu pre svega mislim na klimu, uslove života. Pecaroši koji su sa "iseljenog" petla čupali peruške brzo su se pokajali, jer mušice nisu dale dobre rezultate.

PROČITAJTE JOŠ - CG: Pevac sa Pive jači od galskog

Bastijančić podseća da je najbolje vreme za "čupanje" pevca vreme mitarenja, krajem rane jeseni, kada priprema "masno perje" za zimu.

- Pero je jako, boje divljeg goluba i ekstra mamac za ribe.

A o majstorijama pivskih pecaroša suvišno je pričati. Nekada su svoje umeće oni dokazivali u kanjonu reke Pive dok se nije potopila i ostala u sećanju retkih živih pecaroša. Danas su napadnute Komarnica, Tara, Lim, Zeta, Morača...

BROJNE su anegdote vezane za pivskog lepotana.

- Ostala je priča o jednom Bosancu koji kada je čuo šta sve čini pivski petao, misleći da se na njega lepe žive pastrmke, nije mu bilo teško da pređe granicu i dođe do Pive i kupi pevca za stotinu nemačkih maraka. Spustio se do Šćepan Polja i bacio ga u reku! Kada je video da od ribe nema ništa, već da se petao bori da se ne udavi, shvatio je da je nasamaren. Imao je iz kože iskočiti - priča Bastijančić. - Za pivskog petla stvoreni su brojni mitovi, a jedan je da ukoliko nemate mušicu sa njegovog vrata ili ispod krilaca, ne treba uopšte ići na reke.

VIDA LEGENDA

MEĐU brojnim majstorima pecanja u Pivi našla se i jedna žena sa tog prostora - Vida Tufegdžić (na slici). Preselila se ona u večnost, dok su ostale da traju priče...

- Pecala je na suvi leskov prut, a od pribora je imala strunjilo (upredenu dlaku istrgnutu iz konjskog repa), perforiranu kutiju od krema u kojoj je čuvala larve "vodenog cveta", torbicu za ribu i plitke gumene čizme. Od olova je koristila zrno od metka vazdušne puške koje je većom iglom za šivenje izbušila. Prut je bio dužine tri metra, a jedan metar tanjeg najlona koristila je kao predvez do udice. Tamanila je ribu mušicama od pivskog pevca - priča Bastijančić.