Novi sjaj Nojhauzena

REŠENjEM Vlade Srbije dvorac Nojhauzen utvrđen je za spomenik kulture. U zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture podsećaju da se dvorac nalazi u Srpskoj Crnji, pored glavnog puta koji vodi za Rumuniju, na oko pola kilometra od graničnog prelaza.

Okružen je parkovski uređenom površinom, na nekadašnjem imanju grofa Čekonjića, a u neposrednoj blizini majura "Julija". Sagradio ga je nemački obaveštajac i general Franc Nojhauzen, kome je dvorac trebalo da služi kao letnjikovac za odmor i lov. Ovo je jedini dvorac na području Banata koji je podignut za vreme Drugog svetskog rata, u periodu 1941-1943. I, poslednji u nizu podignutih u Vojvodini, koji se grade u periodu od 18. veka.

- Po predanjima, dvorac je projektovao nepoznati ruski zarobljenik, arhitekta, očigledno sposoban da odgovori zahtevima naručioca i projektuje skladno i funkcionalno arhitektonsko delo. Izveden je u eklektičkom maniru, sa elementima klasicizma i baroka. Pravougaone je osnove i ima suteren, prizemlje, sprat i potkrovlje. Na fasadama postoje raskošno obrađeni portici sa terasama i predstavljaju dominantne arhitektonske akcente građevine - ističe istoričar umetnosti Bojan Kojičić, konzervator u zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

PROČITAJTE JOŠ - Nova Crnja: Kaštel spreman za goste

OBJAŠNjAVA da su u dvorac ugrađeni kvalitetni materijali. Stepeništa su od ružičastog mermera, dekorativne ograde od kovanog gvožđa, prvoklasna stolarija od hrastovine. Enterijer je skoro u potpunosti očuvan i luksuzno opremljen. U salonu prizemlja sačuvan je kamin, drvena kasetirana tavanica, dvokratko hrastovo lučno stepenište sa ogradom od balustera. U holovima je mermerni pod, u salonima parket, vrata su sa pervazima i očuvanom bravarijom.

RASKOŠ Enterijer dvorca u koji su ugrađeni kvalitetni materijali

Na spratu, opisuje dalje Kojičić, nalazi se salon koji je sa holom povezan sa tri otvora, od kojih su dva krajnja zastakljena vitražima. Rađeni su u maniru art dekoa i predstavljaju svece sa svojim atributima. Jedan je Sveti Hubert - zaštitnik lovaca, koji u ruci drži biskupsku palicu, a drugi je sveti Eligijus - zaštitnik zantalija, koji u ruci drži crkvu.

POSLE Drugog svetskog rata, dvorac je konfiskovan i postao državno vlasništvo, više puta menjajući namenu. Dat je na upravljanje opštini Nova Crnja, a u njemu je poljoprivredno gazdinstvo "Jakšićevo" iz Srpske Crnje dugo imalo svoje sedište. Zatim je služio kao ugostiteljski objekat i za eksperimente u razvoju turizma i bio jedini hotelski kapacitet ove siromašne srednjobanatske pogranične opštine.

PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Raskoš ostala samo na slikama

Sreća da je dobro održavan i da se ulagalo u adaptaciju. Danas je jedan od najbolje očuvanih dvoraca u Vojvodini, a sada je usledilo priznanje države koja je prepoznala njegov značaj za nacionalnu kulturu.

- Arhitektonska vrednost dvorca ogleda se u skladnim proporcijama, funkcionalno koncipiranoj prostornoj organizaciji i primeni vešto izvedenih zanatsko-umetničkih detalja. Primer je akademski pedantno projektovane zgrade - ističe Kojičić, zadovoljan što je ovo atraktivno zdanje, pored rodne kuće velikog slikara i pesnika Đure Jakšića, proglašeno za spomenik kulture.

OPŠTINA Nova Crnja baš nema sreće sa stavljanjem u funkciju svog znamenitog dvorca. Iako ga je 2011. uzeo u najam na deset godina, hrvatski preduzetnik Radovan Tumpa, koji je imao velike planove sa razvojem turizma i dovođenjem inostranih lovaca, otišao je iz Nojhauzena posle pet godina. Lane ga je, na 20 godina, zakupila rumunska kompanija "Varvaro", ali su od biznisa odustali početkom 2018. Sada se traži novi zakupac, a lokalna samouprava nudi i zemljište sa izvorištem termalne vode, idealno za banjski turizam.

KORUMPIRANI GENERAL

GRADITELj dvorca Franc Nojhauzen (1887-1966) bio je nemački bogati industrijalac, prijatelj i miljenik Hermana Geringa, dugogodišnji šef nacističke vojne uprave u Srbiji. Smatran je beskrupuloznim i korumpiranim. Pred kraja rata nacisti su ga uhapsili i poslali u koncentracioni logor, ali preživeo je i kasnije je uhapšen od američkih vojnika. Isporučen je jugoslovenskim vlastima 1947. i osuđen na 20 godina zatvora. Pušten je 1953. godine, a preminuo je u Minhenu 1966.