Morala sam da izdržim i pobedim bujicu

ČULA sam očuha kada je rekao "odnese Slavicu voda". Na trenutak sam pogledala, videla da su mi deca tu, i oboje smo kao po komandi, bez razmišljanja, bosi počeli da trčimo niz potok kako bismo joj pomogli. Nismo obraćali pažnju kuda gazimo. Dok sam trčala, samo sam mislila na Slavicu, koju je voda nosila neverovatnom brzinom. Mislim da sam bila brža od bujice, u tom trenutku nisam osećala strah, jer sam znala zašto ovo radim, i da moram da izdržim. Ni moj očuh Goran, nije nimalo zaostajao, dao je sve od sebe.

Ovako, za "Novosti", priča hrabra Milica Đekić, pripadnica Vojske Srbije. Ona je deo 27. mehanizovanog bataljona Druge brigade Kopnene vojske, koji je stacioniran u naselju Jarčujk, na periferiji Kraljeva. A, trenutak kada je pre nekoliko dana spasla život Slavici Milić, pamtiće zauvek.

PROČITAJTE JOŠ - Dodeljene nagrade za "Najplemenitiji podvig"

Tog popodneva, minule subote, kao da se nebo otvorilo nad selom Lopatnica, udaljenom tridesetak kilometara od Kraljeva.

Kiša je lila više od sata, a potok Jovac brzo je nadolazio. Voda sa obližnjih brda nosila je sve pred sobom i za kratko vreme napunila korito. Pretila je da ugrozi etno-kompleks "Oaza mira", porodice Vukićević - Slavice i Gorana.

Među ostalim gostima tu je bila i hrabra Milica. Ona je sa svojom decom došla na odmor kod majke i očuha, vlasnika kompleksa.

PROČITAJTE JOŠ - HEROJSKI ČIN: Pripadnica Vojske Srbije spasila ženu iz nabujalog potoka

Dok je nevreme trajalo, velike količine nagomilanog granja koje je bujica donela onemogućavale su da voda otiče, pa su domaćini, uprkos kiši, počeli raščišćavanje kako voda ne bi prodrla u objekat. Iz kuhinje u kojoj je tog dana pomagala svojoj prijateljici i imenjakinji, Slavici Vukićević, došla je Slavica Milić, i pokušala da pomoću drvene motke ukloni talog. Okliznula se, i vrlo brzo našla u prepunom koritu potoka Jovac. Tada počinje drama.

Sa očuhom Goranom uspela da spase Slavicu Milić

I za Milicu i Gorana, koji su krenuli da spasavaju ženu, sekunde su bile kao večnost. Njihova prisebnost u tom trenutku značila je mnogo za Slavicu, koju je voda okretala po koritu potoka Jovac, i nosila sve dalje ka reci Lopatnici.

- Dok sam trčala pored korita potoka, čula sam da je Goran doviknuo Slavici da pokuša da se nekako zaustavi. Ali, voda je bila sve jača. Ona je sve vreme bila svesna, glava joj je bila iznad vode, i povremeno je sa nama komunicirala. Razmišljala sam, šta ako je voda preklopi, ako udari u neki kamen, izgubi svest, jer je korito usko, a voda ga je dodatno produbila. Misli su mi se nagomilavale, a kao da večnost prolazi - vidno uzbuđena prepričava događaj Milica Đekić.

Nizvodno, dvesta metara od mesta gde je upala u vodu, Slavica je uspela da se zaustavi uhvativši se rukama za granu. Brzo su pristigli Milica i Goran, i iako vidno iscrpljeni polako je izneli na obalu, vodeći računa da nema neku ozbiljniju povredu. Na svu sreću, bila je samo ugruvana.

U subotu uveče Slavica Milić zadržana je na dijagnostici u kraljevačkoj Opštoj bolnici, posle čega je puštena na kućno lečenje.

Celokupna drama oko spasavanja žene iz nabujalog potoka, medijske potrage za akterom ovog događaja, do prijema kod ministra odbrane, i načelnika Generalštaba, za Milicu Đekić, pripadnicu Vojske Srbije, još uvek je san, koji se polako pretvara u javu.

- Sve je ovo moglo da prođe bez medijske pompe. U ponedeljak sam imala mnogo poziva, telefon se "usijao", na mnoge pozive nisam odgovarala. Nisam ovo uradila da bi me neko hvalio. Ja sam pripadnik Vojske, uvek sam u službi, i na pomoći narodu. U tom trenutku, da sam se nalazila na bilo kom mestu, na isti način bih reagovala. Bitno je pomoći. Obradovao me je prijem kod ministra odbrane Aleksandra Vulina, i načelnika Generalštaba generala Ljubiše Dikovića, koji su ponosni na moj podvig - ističe Milica. - Srećna sam, jer je Slavica dobro. Srećna sam, jer se sve srećno završilo.

"NAJPLEMENITIJI PODVIG"

NAKON katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio Kraljevo, u novembru 2010. godine, veliku pomoć u saniranju posledica pružili su upravo pripadnici Vojske Srbije. Milica i sve njene kolege, pripadnici Druge brigade kopnene vojske, čije je sedište u Kraljevu, danonoćno su pomagali građanima. Za pruženu pomoć građanima Kraljeva u elementarnoj nepogodi, 2. brigada KoV, od strane žirija nagrađena je zlatnom plaketom, u tradicionalnoj akciji našeg lista - "Najplemenitiji podvig".